Залажем се да се улаже у људство, боље добар професор у несређеној школи него обрнуто, изјавио је министар просвете Младен Шарчевић и најавио да ће синдикати бити сарадници у реформи школства
Четири главна синдиката су имала састанак са Министарством просвете и рекли су да ће нам дати 100 дана како би видели резултате, тако да ће школска година почети на време, рекао је министар просвете Младен Шарчевић.
Министар просвете је за Н1 рекао да да свака реформа захтева сараднике и да их види управо у члановима синдиката. Каже да је у три школе у Чачку био неспоразум, али да је у интересу родитеља и деце да настава почне“.
„Врло су нормални захтеви синдиката, врло су реални и морају да се испуне. Ми смо прерачунали да ће вишкова бити онолико колико ће бити слободних места, због пензионисања и беле куге. Оформили смо сталне састанке, то не може за пет дана да се реши“, каже Шарчевић.
Он сматра да треба да се тежи „финском моделу“, који смо, како је рекао, могли да применимо још пре 30 година.
„Први корак је да видимо где смо. Ја причам да је просвета приоритет од кад знам за себе. Мора да се крене још од најмлађе деце“, рекао је министар просвете.
Шарчевић је рекао да на место министра дошао из искрене жеље да унапреди квалитет свих нивоа образовања. Како каже, остварио се „и као отац, деда, колега и све је то дошло добрим радом“.
„Вучића сам упознао кад му се син уписивао у школу, пре осам година, али у моју школу је ишао Ђукановићев син. Ја сам целог живота радио свој посао и нисам се бавио политиком“, навео је Шарчевић.
Говорећи о претходном министру просвете Срђану Вербићу, Шарчевић је рекао да су многе ствари добро урађене и да је Вербић имао много гору почетну позицију од њега.
„Не волим да кажем реформе, у овој фази су то мере за побољшање образовања. Не прихватам реч не може, сви који раде са мном знају да морају да нађу начин. Било је тешко првој генерацији у мојој школи да стекну поверење, када се то десило, даље нисам имао проблема. Ми смо се определили за ИБ модел, који је настао као потреба за децу дипломата и функционише“.
Шарчевић сматра да се није израдио добар план обуке наставника, већ да се више ишло на сређивање школа.
„Ја сам за обрнуту варијанту, да се улаже у људство, боље добар професор у несређеној школи него обрнуто. Ми можемо да напредујемо, имамо јако добрих и паметних наставника.“
Шарчевић је рекао да је већ разговарао са Националним просветним саветом о информатици, „то мора да буде обавезан предмет“.
„Ми идемо на екстерно оцењивање, идемо на државну матуру, да не буде фабриковање вуковаца. Овде је бојазан за радна места, постоји потреба да их обучимо да боље раде. Слаба нам је школска управа, инспекција“, навео је он.
Она сматра да је одлична ствар обећање премијера да ће прва повећања отићи просвети. Сматра да треба да се уведе квалитет награђивања и да они који боље раде први осете бољитак.
Како се не би манипулисало бројем радника и вишком запослених, почеће заједничка контрола и сакупљање података ко је остварио услове за пензију.
Говорећи о лажним дипломама Шарчевић је рекао да му то није био приоритет приликом преузимања функције, јер постоје тела која се тиме баве.
„То је питање за правосудне и истражне органе, ја правим модел да то не може да се деси. Мора да се уведе ред“, поручио је Шарчевић.
(„Новости“)
