ДЕЦА У СРБИЈИ НЕЋЕ У ЗАНАТЛИЈЕ, ИАКО ТАМО ЛЕЖЕ ПАРЕ!
Молери и пекари зараде чак две лекарске плате!
Многи занати у Србији доносе месечну зараду већу од 1.000 евра, али њима више нико неће да се бави. Молерска дневница је 50 евра, успешан пекар „узме“ месечно бар 100.000 динара, док лекари зараде једва 60.000!
Стручњаци кажу да је незаинтересованост младих за занате потпуно апсурдна, јер би са „знањем у рукама“ имали сјајну перспективу и загарантовану зараду.
Пуни пара
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже за Информер да су међу занатлијама најплаћенији грађевински радници, али да добро зарађују и месари, пекари, столари, ауто-механичари, ауто-електричари и водоинсталатери.
– Дневнице зидара и молера на нашем тржишту крећу се од 30 до 50 евра! Потражња за њима је велика и без проблема долазе до посла. На посао не чекају ни пекари, месари, столари, ауто-механичари, водоинсталатери… Добар занатлија нема разлога да се плаши за своју егзистенцију и сигурно може да заради бар две докторске плате – објашњава Атанацковић.
Он каже да му није јасно зашто ђаци у Србији беже од занатских школа, када им оне гарантују добро плаћен посао.
– Приликом уписа у средњу школу родитељи често праве грешку инсистирајући да дете упише гимназију или економску школу, иако оно није заинтересовано да учи. Уместо што то раде, боље би било да детету предложе да упише неки занат, јер ће увек моћи да живи више него пристојно – наводи Атанацковић.
Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић каже да добар занатлија месечно заради између 800 и 1.200 евра.
– Плата зависи од обима посла и од тога да ли сте запослени код некога или имате своје предузеће. Невероватно је то да је добрих мајстора све мање, иако је потражња за њима велика и код нас и у иностранству. И онда се догоди да добар део наше радне снаге у грађевинарству нема више потребне квалификације – упозорава Родић.
Да се од заната у Србији може веома добро живети, потврдиле су нам и саме занатлије. Власник пекаре на Зеленом венцу у Београду Јован Перовић рекао је за Информер да добар мајстор – пекар месечно заради минимум две лекарске или професорске плате.
– Ако хоћете да имате доброг пекара, морате да га платите најмање 90 до 100 хиљада динара. Да не причам о оним мајсторима што развијају бурек, они не прођу без хиљаду евра месечно. А ако отворите своју пекару, тек ту има пара! Ево вам пример, пола килограма брашна је 15 динара, а од тога направите десет кифли које продате за сто динара – открива нам Перовић.
Све мање месара
Месар Миодраг Јовановић рекао нам је да је све мање људи који знају да раде овај посао и да се радник тражи по седам месеци.
– Нажалост, све је мање месара, иако зарађујемо више него они са факултетом. Сви хоће да носе одела и седе у канцеларији, а нико неће да узме сатару у шаке. Месара поред ове тражи радника већ седам месеци и нема шансе да нађу. Ако се овај тренд настави, ускоро више нећете имати код кога да одете да вам исече пар крменадли – упозорава Јовановић.
И странци траже занатлије
Небојша Атанацковић каже да све чешће долазимо у ситуацију да фирме које стижу у Србију немају довољно квалитетних и обучених радника, што представља велики проблем.
– Фирме које долазе у нашу земљу не могу да нађу добре занатлије! Онда се траже они који су спремни да се преквалификују, али то није тај квалитет који пружа школовање – истиче Атанацковић.
Он каже да би само увођење дуалног образовања могло да променити овакво стање.
– У Немачкој имате примере да деца поред редовне школе често уче и један занат – наводи Атанацковић.
(„Информер“)
