Нови уписни праг
Ове године уводи се уписни праг од 50 поена за ученике који желе ђачку књижицу неке од четворогодишњих средњих школа.
Завршни испит на крају основног образовања, који је основ за упис у средње школе, биће организован од 15. до 17. јуна, сазнаје „Политика”. Матуранти ће првога дана полагати тест из српског језика, другог из математике, а 17. јуна комбиновани тест из историје, географије, биологије, физике и хемије.
Већина осмака ових дана је „загрејала столице” и вежба задатке из збирки које је објавио „Просветни преглед”. Да подсетимо, ни ове године неће бити ниједан од тих задатака, али ће им по структури бити слични.
Осим што ће се на испиту срести са непознатим задацима, за ову генерацију новина је и увођење уписног прага – за четворогодишње средње школе, биће потребно најмање 50 бодова.
Свршени основци могу да стекну максимално 100 бодова. Вреднује се успех од шестог до осмог разреда (све петице доносе 70 поена), док савршено урађени тестови из српског језика, математике и комбинованог теста носе још 30 поена (10 по тесту). Како је министар Вербић објаснио образлажући одлуку о увођењу уписног прага (о чему је „Политика” прошле године прва писала) 50 бодова је лако достижан резултат и могу да га остваре и ученици који су у три последња разреда основне школе имали све двојке. Став просветних власти је да ће се на овај начин побољшати структура ђака у стручним школама и гимназијама, а истовремено ће се попунити клупе трогодишњих школа, које су из године у годину све празније, а значајне су за привреду Србије.
Када се заврши полагање матуре, ђаци попуњавају листу од 20 жељених школа. Надлежни и ове године подсећају да треба исписати свих 20 жеља, а не само првих три или десет, јер компјутерски програм аутоматски распоређује ђаке по школама у складу са бројем бодова. Зато се матурантима који ову процедуру схвате олако чак може догодити да остану неуписани.
Савети ученицима и родитељима
Ево и неколико савета како се лакше одабере школа, а самим тим и попуни листа жеља.
Први је одлука да ли уписати трогодишњу или четворогодишњу средњу школу – они који желе да студирају, проходност ће имати само из четворогодишње школе.
Затим следи одабир струке, на основу тога да ли је ученик склонији природним или друштвеним наукама. Корисно је да се упозна са описима појединих занимања, разговара са особама које се већ баве професијама за које је заинтересован… На сајту Министарства просвете постоји списак свих средњих школа у Србији са адресама, па је и то пут за анализу смерова и курсева који се на њима уче, а ово министарство има и посебан сајт посвећен упису.
Када одаберу оно што желе, треба да направе списак, на којем ће ставити смер, школу за коју су највише заинтересовани и тако до 20, по нивоу заинтересованости. Ово ће бити и основ за попуњавање листе жеља, коју, подсетимо, мора да потпише и један родитељ.
Ученици, али и њихови родитељи, морају да воде рачуна и о томе да жеље ускладе са реалношћу – број бодова из основне школе може да укаже да ли уопште има шанси за добијање књижице жељене школе или не.
Примера ради, навешћемо колико је лане било потребно бодова за упис у неку од најатрактивнијих школа у Србији. У Трећој београдској гимназији –више од 94 бода на друштвено-језичком, односно готово 97 поена за природно-математички смер. У Првој београдској гимназији, друштвењаци морали да имају више од 92 бода, а природњаци 94,50.
У новосадској гимназији „Јован Јовановић Змај”, за клупу спортског и природно-математичког одељење било потребно више од 96 поена, а за друштвено-језички смер више од 95. За књижицу нишке гимназије „Светозар Марковић” морало је да се има најмање 92,50 бодова за друштвени, односно 95,25 поена за природни смер.
(Преузето из „Политике“)
