После девет година мењају се и стандарди акредитације за све високошколске установе

Koмисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) донела је одлуку да привремено обустави акредитацију 78 одељења ван седишта високошколских установа. КАПК до даљњег неће одлучивати о захтевима факултета, високих школа и академија за измену већ акредитованих програма, као и о новим захтевима за извођење наставе на даљину.

То значи да ће факултети и високе школе у предстојећем упису моћи да примају бруцоше на акредитоване студије. Они који се одлуче да конкуришу на програме који немају акредитацију, то чине на сопствени ризик  – каже за „Политику” проф. др Ћемал Долићанин, председник КАПК. Дакле, такви студенти ризикују да им дипломе не буду признате.

Овакву одлуку КАПК је образложио тиме да је затрпан, нарочито сада, уочи уписа. Међутим, упућени објашњавају да се иза свега крије намера да се уведе ред у повећање мреже високошколских установа.

Према подацима КАПК-а, у Србији има 130 истурених одељења, од којих само 52 имају акредитацију, и она ће за сада нормално наставити да раде. Нико заправо и не зна прави број, јер одељења последњих година ничу у Србији, а многе високошколске установе нису ни тражиле акредитацију. Највише захтева за акредитацију истурених одељења стиже са високих школа струковних студија, нарочито приватних.

КАПК је о својој одлуци обавестио Национални савет за високо образовање (НСВО), који је јуче заседао. Савет је прихватио и предлог КАПК да се после девет година започне са променом стандарда за акредитацију високошколских установа. Како је објаснио председник КАПК, проф. др Ћемал Долићанин, сведоци смо да се неконтролисано повећава мрежа факултета и високих школа, а нарочито истурених одељења, с којима има највише проблема.

– Одређени недоречени стандарди остављају могућност да се Комисија тешко сналази приликом доношења одлука, па и доноси погрешне одлуке. Мрежа високошколских установа се повећава, а квалитет пада. Томе доприноси и велики број захтева да нешто мења накнадно, најчешће број студената који се уписују – објашњава др Долићанин.

Он додаје да Министарство просвете нема могућности да им пружи снажнију техничку подршку, а како поступак акредитације јединица ван седишта није до краја дефинисан, једино решење је било да се НСВО-у предложи одлагање акредитација истурених одељења, али и извођења наставе на даљину.

Иако је већина чланова Савета подржала иницијативу Комисије за акредитацију, било је и мишљења да је потребно преиспитати и законитост рада КАПК, као и да су истурена одељења донела велику добробит локалним заједницама.

– Слажем се да нема логике да неки београдски факултет отвари одељење у Новом Саду, али погледајте Тутин, Свилајнац, Неготин, истурене јединице високошколских установа у тим градовима су задржале омладину и о томе треба водити рачуна. Ово је спашавање рубних подручја Србије – рекао је проф. др Ратко Николић са новосадског Пољопривредног факултета.

Било је и занимљивих реплика попут: „Добро је да деца оду ван куће да студирају“, али и одговора „А шта ће ако родитељи за то немају новца”.

А да је неоходно увођење реда у овај сегмент високог образовањс, сведоче и примери које смо чули током седнице о томе ко све школује студенте у Србији данас: акредитовани су програми који су фиктивни и без иједног студента, на челу факултета су они који су по годинама већ требало да буду у пензији,  у једном случају декан је ванредни професор који  нема ни докторат, студентима предају професори који су избрани у звање за области за које универзитет није матичан и слично… Поменут је и пример професора који је завршио студије у Америци о којима нема трага на интернету, а који је потом нострификовао диплому на приватном универзитету у Новом Пазару који – нема акредитацију.

Помоћник министра за високо образовање др Милован Шуваков је рекао да Министарство подржава увођење реда и иницијативу КАПК, јер су и сами свесни урушавања квалитета образовања, посебно у истуреним одељењима.

Притисци лобија

Национални савет за високо образовање јуче је заседао у Београдској пословној школи (БПШ), а не у Палати Србија, како је уобичајено.

Многи наводе да је тај потез, али и чињеница да новинари нису били обавештени о седници,  притисак високих школа да Национални савет не прихвати одлуку КАПК, јер је познато да највише истурених одељења и студената имају управо високе школе.

– Управо је обрнуто, ми лобирамо за законитост. Ово је борба са онима којима не одговара успостављање реда и квалитета у образовању, јер губе позиције. Ми немамо никакав лични интерес у овоме, имамо четири одељења ван седишта и сва су акредитована – рекао је за наш лист директор БПШ проф. др Ђуро Ђуровић.

Да ни Београдска пословна школа није имуна на хиперпродукцију диплома, говори и податак да је за 60 година ту дипломирало 120 студената. Поређења ради, на Економском факултету у Београду за 80 година – 40.000 студената.

Проф. др Бранислав Јеремић, потпредседник НСВО је објаснио да ће одржавање седница ван Палате Србија постати пракса јер су их звале и друге високошколске установе и да је циљ Савета да „виђа читаву Србију“.

Од раније је међутим познато да разни лобији, не само са високих школа, већ пре свега из области приватног образовања итекако лобирају у овом телу, али и у Комисији за акредитацију. То доприноси утиску јавности да су акредитације у протеклом периоду делиле „шаком и капом“.

Нови састави ова два тела (иако има и старих чланова, али и оних који су се само ротирали на позицијама у Савету и Комисији), тврде да ће се лошој пракси стати на пут, а нови председник КАПК обећава да ће да уведе ред у ову област високог образовања.