Српска просвета на стубу срама (3): Гладан наставник је опасан
Док се с једне стране школство урушава на све могуће начине, с друге стране, просветни радници су доведени до руба егзистенције, понижени и сиромашни они пружају отпор једино кроз синдикате, а најборбенији су синдикати из Војводине.
Ранко Хрњаз, генерални секретар Синдиката радника у просветни Србије, убеђен је да тренутни министар просвете Срђан Вербић, којем су пола године многе школе биле у штрајку, на првој реконструкцији Владе више неће обављати ту функцију.
У штрајку је било око 450 школа Уније синдиката просветних радника Србије и око 210 школа Синдиката радника у просвети, а највише их је било у Војводини, тј. баш у Зрењанину, где је штрајковало 95 одсто школа.
Министар уцењује просветне раднике
– И док понижени просветни радници немају привилегију да попут адвоката тврдоглаво истерају свој штрајк, министар исписује нове странице српске политичке празнине. Не могу просветни радници да успеју са својим штрајком пре свега због основног осећаја одговорности према свом позиву и према деци коју подучавају. То и министар добро зна, па и може да их уцењује и мирно седи у српској Влади која је постигла највиши степен несагласја са реалношћу, па ју је просто и срамота колико су јој добри резултати, што рече премијер. „Случај Вербић“ није ништа ново на српској политичкој сцени и да су и досадашњи министри образовања углавном били катастофални. Министарство просвете је једно од традиционално најгорих у српској администрацији, а што актуелног министра тиче, није он први српски министар који се минимално меша у свој посао. Он се само наслонио на плејаду оних који постају министри а да унапред нису били спремни на тај посао, и који се упознају с њим тек онда када ступе на дужност – испричао нам је један од чланова Уније синдиката просветних радника уз инсистирање да остане анониман и молбу да разумемо ту његову жељу.
Ранко Хрњаз отворено каже да је ситуација у школству катастрофална.
– Људи су огорчени, плата просечна испод 300 евра у основном и средњошколском образовању и домовима ученика, где има 70 одсто високообразованих, говори све. Ја те људе потпуно разумем и бранио сам став да ће платни разреди које смо предложили решити већину проблема и пре свега поправити положај просветних радника, али ето то није прошло и зато смо тренутно ту где јесмо, а налазимо се у безваздушном простору – објашњава Ранко Хрњаз.
Просвета је будућност сваке земље, јер образује генерације које ће једном одлучивати о тој земљи, а гладан наставник са исцепаним капутом и бушним џеповима је велика опасност за будућност генерација које долазе.
Еврофанатици који не поштују европске норме
– Ову нашу Владу многи зову еврофанатицима, а опет не поштујује одређене европске норме. Последњих пет-шест година издвајање из бруто друштвеног производа из буџета за просвету се стално смањује, тако смо 2008. године имали смо издвајање из буџета 3,8 посто, сада је то пало на три процента, а европски стандард је од 7 до 9 процената. Значи поглавље 23 о придруживању ЕУ, које то регулише, никада се неће остварити док се овај проблем не реши. Како то одговорни људи мисле да реше да за годину-две одмах утроструче издвајања из буџета? А дотле ће уништити образовање и отерати најбоље кадрове који су поштено радили и ситуација се онда генерално у образовању неће поправити ни за наредних 20 година… То је кључни проблем, док се држава не буде другачије односила према образовању, нема напретка без обзира што политичари стално истичу да је просвета од посебног значаја и стуб сваке државе. Стратегија наше Владе о јефтиној радној снази је лоша, јер нама требају квалитетни, а не јефтини кадрови у образовању – каже Хрњаз.
