Србија на првом месту у свету по “одливу мозгова”, показало је последње истраживање Светског економског форума
КОСТИЋ: Деценијама се храбримо у сопственој апатији
Проблем свих проблема у Србији је демографско питање или „демографска капитулација“, која деценијама тихо одроњава нашу биолошку обалу. У односу на 1971. број лица са вишом или високом школском спремом (тј. удео најобразованијих у „спољномигрантском контигенту“) на крају прве деценије 21. века порастао је за више од 11 пута
На свим нивоима је потребно да се напрегнемо да разумемо све разлоге таквог егзодуса и нешто предузмемо, не тешећи се много чињеницом да то није само наш проблем – истиче за Данас Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности (САНУ), на вест да је Светски економски форум (СЕФ) недавно објавио резултате истраживања социо-економских параметара 140 земаља света према којима се Србија нашла на убедљивом првом месту по “одливу мозгова”. Бројни други критеријуми овог истраживања говоре у прилог оваквом резултату, било као узрок томе да млади, школовани грађани одлазе из земље, било као последица њиховог одласка. Неки од параметара су и технолошки развој, здравствена заштита, владини подстицаји за иновације, образовање и подршка талентима, заштита како домаћих тако и страних улагача…
Саговорници Данаса сагласни су да им овакав извештај није био неопходан да би то сазнали, већ да су ови процеси видљиви “голим оком”.
– Не знам које су методолошке основе наведених тврдњи, али се бојим да ми за одређене закључке није потребан извештај Светског економског форума. Током готово свакодневног ћаскања са пријатељима и вршњацима са ужасом констатујем да велики део оне деце чија сам рођења, прве рођендане или средњошколске успехе прослављао као успехе „наше деце“, више није у Србији. и то бојим се, у већини случајева трајно. Попут мађарских пиљарица које Црњански негде спомиње, деценијама се храбримо у сопственој апатији да „никад није било тако да није било некако“. Чини ми се да се ближимо тренутку када ће последња реч ове несрећне фразе моћи да се чита и са „никако“. У земљи у којој су старији од 65 година бројнији од оних који су млађи од 15 година (отуда ваљда и значајност партије пензионера на политичкој сцени Србије, уз веровање да ће се младост сама снаћи), било би неопходно да без предрасуда, идеологија и без безнадежних међупартијских оптуживања хитно „ревитализујемо начело солидарности са младима“, како ми је скоро саветовано у једном писму. Тачно време у овом тренутку је дванаест и пет – сматра Костић.
Професорка Београдског универзитета у пензији Србијанка Турајлић, истиче да Србија нема систем који би створио атмосферу у којој би млади људи желели да започињу живот. “Не мора СЕФ да то каже, довољно је да погледам око себе. То је само доказ да у Србији има мозга који одбија да живи у ријалитију. Не ради се само о томе да за многе нема посла, већ ово није пристојна земља за започињање живота. Ми немамо систем, овде се води борба институција и ријалитија”, за Данас истиче Турајлићева.
Председница Одборa за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Народне Скупштине Србије, Александра Јерков, сагласна је да у Србији не постоји систем који би задржао и вратио младе таленте.
– Немамо систем који би могао младе образоване људе да задржи. Мало је стипендија и немамо чиме да их мотивишемо. С друге стране, када се студенту да стипендија за усавршавање у иностранству, студент има обавезу да се у неком року врати у своју земљу и својим доприносом, на неки начин, оправда то улагање. Наш систем никада не проверава шта је са тим људима, нити како се сналазе, шта раде са својим дипломама, па ни то да ли су се вратили у земљу. Немамо начина да их задржимо, а ни вратимо. Нису сви због пара отишли, већ због тога што овде једноставно нема услова – сматра Јерков.
Лош пласман Србије
Према табели СЕФ, Србија је према квалитету инфраструктуре “освојила” 113. место од 140 земаља, за квалитет путева 114, квалитет лука нас ставља на 122. место. Прво место држимо и по критеријуму раста инфлације, али и превенцији ХИВ вируса у одраслој популацији. Квалитет образовног система нам је на 110. месту, а поуспешности школа за менаџмент смо на 116. месту. Пласман по критеријуму тржишта добара нам по свим ставкама прелази 120. место, осим пореза на добит где смо 71. Капацитет за иновације нам је на 132. месту. Сарадња послодаваца и оних који траже посао је на 136. а капацитет наше земље да задржи таленте досегао је 140. место, дакле прва земља по “одливу мозгова”.
(Преузето из „Данаса“)
