(Објављену у дневном листу „Политика“, 5.7.2015.)

У српским школама влада 500 вечитих директора

Форум београдских гимназија упозорава да Министарство просвете влада српским школама и то највише преко школских управа и дугогодишњих директора – послушника

Да ли ће вечитим директорима школа коначно одзвонити? Да ли ће измене и допуне Закона о образовању ограничити број мандата руководиоцима основних и средњих школа? Да ли ће и даље бити могуће да једна особа води школу две деценије? Да ли ће најбољи наставници и професори, они који важе за најпрофесионалније међу колегама, коначно добити прилику да напредују?

Измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања, о којима је у току јавна расправа, могле би да реше ово питање. Ипак, Форум београдских гимназија, у саопштењу који је упутио медијима, тврди да Министарство просвете упорно игнорише њихов предлог о ограничењу мандата директорима школа на највише два узастопна.

„Министарство просвете влада српским школама и то највише преко школских управа и дугогодишњих директора – послушника”, упозоравају из Форума београдских гимназија. На овај начин, тврде синдикалци, подстиче се незаконито запошљавање, упис, корупција…

Према речима Миодрага Сокића, председника Форума београдских гимназија од 1.800 школа, колико их има у Србији, у чак 500 владају вечити директори.

– Неограничен број директорских мандата отвара могућности за разне малверзације. Не кажем да су ти људи лопови или криминалци, али жеља да остану на функцији наводи их на многе коруптивне радње. Не морају они да примају мито. Временом се учвршћује одређени механизам рада, чињења услуга, а директори подлежу притисцима зарад одржања функције. Желимо да нас воде људи који имају нове идеје, који раде свој посао и свесни су да је држање дневника њихова примарна професија – објашњава Сокић, додајући да у просвети постоји 30.000 људи који немају пуну норму часова, а многи су добили посао на необичан начин.

Он истиче да ће особа која је свесна да има ограничен мандат, да ће најдуже осам година бити директор, много обазривије и коректније обављати свој посао и доследније спроводити вољу колектива.

– У просвети има много простора за малверзације, али да би неко бесплатно отишао на море неопходно је да екскурзију организује пет пута. Особа која је краће на директорској функцији жељна је да се докаже, да спроведе нове идеје и да буде у коректним односима са колективом. Неће имати толико времена да искоришћава свој положај – истиче наш саговорник.

И ФССШБ подржава предлог ФБГ-а

Иницијативу Форума београдских гимназија подржава и Форум средњих стручних школа. Милорад Антић, председник овог синдикалног удружења, подсетио је да је Срђан Вербић, министар просвете, крајем марта, говорећи на Скупштини Друштва директора Србије, истакао да је неопходно осмислити механизам за чешће мењање директора управо због корупције и чињенице да многи од њих забораве примарну професију.

Такође, Антић наглашава да ће се залагати за увођење стручне комисије која би одлучивала о дисциплинским прекршајима запослених.

– Држава губи огроман новац јер директори имају суверено право да покрену поступак и одлучују о судбини онога за којег процене да је прекршио правила службе. Нажалост, често погреше, па на суду изгубе спор против колеге који их тужи. Из буџета се исплаћује одштета и судски трошкови. Од изгубљеног новца могла је да се изгради још једна школа – објашњава наш саговорник.

Колико је слатка директорска фотеља показала је и прашина која се, пре неколико месеци, подигла око ограничења мандата деканима. Крајем маја Скупштина Србије потврдила је да се ректори, декани или директори универзитета бирају на три године са могућношћу једног поновног избора, о чему је „Политика” извештавала. Том приликом је професор др Марко Атлагић, члан Одбора за просвету и науку, изјавио за наш лист да су поједини декани на функцији били чак 24 године, а, како би остали што дуже мењали су и по једно слово у називу високошколских установа којима руководе.