Правник и политичар; министар просвете од 19. до 24. Јуна 1935.
Рођен је у Опатју код Горице 10. Деце,1884. Студирао је право у Грацу и Прагу, где је и докторирао. Радио је као адвокатски приправник у Окружном суду у Горици, а после докторирања био је судски кандидат.
Био је председник Горишке словенске омладине, потпредседник „Просвете“ и других народних организација.
У Првом светском рату у Галицији је 1914. прешао на руску страну и као добровољац дошао је у Србију, одакле је са војском прешао Албанију. Као члан Југословенског одбора радио је у Риму и у САД. Био је изасланик, експерт за економско-финансијске репарације, на Мировној конференцији у Паризу 1919.
У Љубљани је радио као адвокат 1922, био је секретар Самосталне сељачке странке и председник Савеза привредних задруга за Југославију.
Краљ Александар га је по увођењу диктатуре као југословенски опредељеног политичара поставио за члана Врховног законодавног савета. Крајем 1930. постао је министар, а на изборима 1935. биран је за посланика. Министар социјалне политике био је 1934.
Када је нападнута Југославија у априлу 1941, један је од организатора добровољачких јединица. Италијанске власти су га ухапсиле и интернирале 1942. По капитулацији Италије дошао је у Приморско, где је почетком 1944. изабран за члана покрајинске ОФ и СНОС. По склапању споразума Тито-Шубашић, као Титов изасланик у Југословенској лондонској влади постао је министар за саобраћај, министар за правосуђе и касније министар просвете. У привременој влади 1945. изабран је за министра ПТТ-а, и на тој дужности остао је до 1948.
Учествовао је на Мировној конференцији у Паризу. Био је председник Југословенског Црвеног крста. Носилац је Партизанске споменице 1941.
Умро је у Љубљани, 30. септембра 1964.
