Професор и политичар; министар просвете од 20. децембра 1934. до 19. јуна 1935. и од 5. фебруара до 26. августа 1939.
Рођен је у Сремским Карловцима 31. маја 1886. Основну народну школу завршио је 1896. године, Српску велику гимназију у Новом Саду 1904. У Бечу је студирао филозофију и историју од 1914. до 1920.
Студент и професор историје и географије у Великој гимназији у Сремским Карловцима био је од септембра 1920. до децембра 1929, када је напустио ржавну службу и као члан Радикалне странке ушао у политику. Бански већник и председник општине у Сремским Карловцима био је од 1929. до уласка у Народну скупштину. За народног посланика старопазовачког среза изабран је 1931, а 1935. за посланика у градској влади Новог Сада. Председник Народне скупштине био је од јуна 1935. до јануара 1939. Предводио је југословенску делегацију на неколико састанака Интерпарламентарне уније, а за члана њеног Извршног комитета биран је 1938. и 1939.
Члан Књижевног савета у Матици српској био је од 1927; Управног одбора од 1927. до 1930; секретар Матице српске 1929; члан Надзорног одбора од 1932; потпредседник Историјског друштва Новог Сада од 1934. до 1937; председник Југословенског шаховског савеза од 1934. до 1939, као и члан Ротари клуба у Новом Саду.
Радио је на побољшању материјалног положаја учитеља, отварању нових радних места за професоре у гимназијама.
Залагао се за потпуну сарадњу са универзитетским властима, и за деполитизацију Министарства просвете.
Донео је Наређење 15. маја 1935. да се „Видовдан сваке године прославља у школама као празник народног просвећивања и уједно представља смотру и круну ваншколског просветно-културног рада“.
Наредбом од 5. фебруара 1935. по чл. 44 Закона о народним школама настава мора да се заснива на начелима концентрације и активног учешћа ученика.
На основу Закона о народним школама прописао је општи Правилник о оснивању, издржавању, уређењу и раду обданишта и других сличних установа за заштиту и васпитање деце; Правила о стручној спреми наставника школа за дефектну децу; Правила о полагању државног испита за сталне вероучитеље државне школе 31. јануара 1935; Правила о вршењу верских дужности ученика народних школа православне, римокатоличке, гркокатоличке и исламске вероисповести 10. јуна 1935. Донео је Одлуку о расписивању конкурса за израду уџбеника националне групе предмета за средње и средње стручне школе 23. јануара 1935; Уредбу о спајању Историјско-уметничког музеја и Музеја савремене уметности у Београду под именом „Музеј Кнеза Павла“, и Правилник о раду Огледне народне школе „Краљ Александар Први“ у Београду 26. марта 1935. Прописао је Уредбу техничких факултета Универзитета у Београду, Загребу и Љубљани 17. априла 1935; Уредбу православног Богословског факултета Универзитета у Београду и католичког Богословског факултета Универзитета у Загребу и Љубљани 17. маја 1935.
Бавио се актуелним школским, просветним и сталешким – учитељским питањима, и остао је запамћен као „добар и увиђаван просветни старешина“.
Као пензионера у Сремским Карловцима, где су га у јуну 1941. усташе ухапсиле, неко време провео је у логору Јадовно, а после је живео у Београду.
Умро је у Сремским Карловцима 25. јула 1955.
