Правник, професор и политичар; министар просвете од 20. септембра 1927. до 23. фебруара 1928.
Рођен је у Београду у трговачкој породици 22. новембра 1874. Рано је остао без родитеља, па су га издржавали и школовали блиски рођаци.
Матурирао је у Првој мушкој гимназији у Београду 1892. Завршио је Правничко одељење Велике школе, потом Пколу за политичке науке у Паризу и докторирао 1901. Провео је један семестар на универзитетима у Женеви, Хајделбергу и Минхену.
По повратку у Београд радио је као цариник 1902, али је убрзо изабран за доцента Велике школе за административно право, ванредни професор постао је 1904.
Учесник је ослободилачких ратова. Са Крфа где је био при Врховној Команди одлази у Русију, у Одесу, где ступа у Прву српску добровољачку дивизију, и бори се 1916. и 1917.
Упућен је, по одлуци Владе на Крфу, у Париз крајем 1917, где је држао предавања на Правном факултету из упоредног државног права до краја 1918. Био је и председник Југославије, друштва српских избеглица и студената у Француској.
Делегат је Краљевине Србије на Конференцији мира; представним Југославије у Друштву Народа, и делегат Народне скупштине у Интерпарламентарној унији.
После Првог светског рата био је члан Међународне комисије за утврђивање бугарских злочина у Србији за време окупације.
Редовни је професор Правног факултета за јавно право од 1922.
У Народну скупштину ушао је први пут као кандидат Демократске странке 1921. Министар финансија био је 1921. и 1922. На општинским изборима 1926. изабран је за председника Општине града Београда; био је министар шума и рударства, министар просвете и заступник министра иностраних дела 1927. Председник Општине града Београда је од 1928. до почетка 1929, а потом је министар пошта и телеграфа и заступник министра иностраних дела, с тим да и даље буде председник Општионе града Београда. С тог положаја постављен је министра трговине и индустрије. Из политичког живота покувао се 1938.
Сарађивао је у Браничу, Дневном листу, Српском књижевном гласнику, Новој Европи, Архиву за правне и друштвене науке, чији је уредник био дуго времена и др.
После рата био је на робији.
Умро је у Београду 27. новембра 1962.
ДЕЛА: Le droit international chez les Slaves du Sud, 1896; Les traits d’allience en XIXe siècle, Paris 1901. Правни положај отступелих министара, 1904; Наше законодавтсво – о чиновницима, 1904; Административно право, 1921; О Конкордату, Сремски Карловци 1937.
