Политичар и публициста; министар просвете од 17. новембра 1925. до 15. априла 1926.
Рођен је у сиромашној сељашкој породици у Требарјеву код Сиска 11. јула 1871. Као противних режима и политички вођа средоњшколаца, избачен је из гимназије у Загребу, па је приватно положио матуру у Карловцу, и уписао Правни факултет у Загребу. Због недоличног понашања кажњаван је и најзанд брисан са списка слушалаца Загребачког Свеучилишта. Отишао је да студира у Праг а затим прешао на монсковски Правни факултет 1896. Крајем јануара 1897. у Паризу уписује Школу политичких наука и после две године дипломира.
За време боравка у Бечу и Прагу издао је заједно са Светозаром Прибићевићем листа Глас, а повремено и Хрватску мисао. По повратку у домовину, из Земуна шаље дописе чешким, руским и француским листовима и истовремено сарађује у Српском књижевном гласнику.
Године 1902. поново је у Загребу. Организовао је, као секретар Хрватске уједињене опозиције, Хрватску сељачку странку и издавао лист Хрватска мисао. Године 1918. своју странку програсио је Републиканском и тражио је самоопредељење Хрватске и њен суверенитет у оквиру Краљевине СХС, због чега је био у затвору 1919. и краће време 1925.
Од марта 1925. признаје монархију и Устав, улази у Народну скупштину, склапа савез са радикалима и прихвата ресор министра просвете, а већ у априлу 1926. иступа из кабинета Узуновића с неким својим министрима и 1927. поново прелази у опозицију против београдског централизма. Постао је председник новообразовне Сељачко демократске коалиције почетком 1928.
Као министар најављивао је: деполитизацију Министарства просвете, подизање народних школа и борбу с културном и просветном заосталошћу. Замерано му је што је покушао да одстрани југословенски оријентисане учитеље и њихове организације, а просветна политика коју је водио окарактерисана је као сепаратистичка.
Приликом атентана у Скупштини 1928. на посланике ХРСС, посланик Пуниша Рачић ранио је Стјенапа Радића.
Од последица атентата умро је у Загребу 8. августа 1928.
ДЕЛА: Словница и читанка чешког језика, Загреб 1896; Како ћемо се научити руски, Загреб 1905; Чешка вјежбеница, Загреб 1911; Најљепше приповјести из живота за младеж и за одрасле, Загреб 1914.
