Одмах да се разумемо: све може да значи и ништа не мора да значи. На управо завршеном упису у београдске гимназије дошло је до значајне промене слике београдских гимназија, бар када је у питању минимални праг бодова управо уписаних основаца. Ова анализа има значаја једино ако се узме у обзир да већина београдских гимназија ради јако добро, а да за оне, које на доњим листама не заузимају неко завидно место, постоји низ околности чија је последица да их ђаци заобилазе у својим жељама.
Наведимо само један пример: Четврта, Спортска, Осма и Дванаеста гимназија налазе се у јако „проблематичној“ области Београда – на Дедињу, Душановцу и Вождовцу. То су гимназије које су „довољно близу“ центра (скоро као и централне гимназије), али истовремено и „недовољно далеко“ (као што су Девета и Тринаеста), а при томе немају довољно становништва. Не иду им у прилог ни гравитација, ни географија, ни демографија.
У самом центру Београда (где се налазе Трећа, Пета, Прва, Четрнаеста, „Свети Сава“, Шеста) постоји жестока и објективна конкуренција.
На Новом Београду (и Земуну), као и на Чукарици (и Раковици), изражена је јака гравитација ученика, коју је ове године ипак успела да поремети Десета, придобивши много боље ученике него до сада, а захваљујући увођењу двојезичног одељења на српско-енглеском језику.
Земунска и Седма имају негативну гравитацију – потенцијални ђаци им „беже“ ка центру Београда, а Лазаревачка, Обреновачка и Младеновачка имају проблем мањег места и слабог интересовања за гимназију.
Из ове анализе смо изоставили Математичку и Филолошку гимназију, као специјалне. Такође смо изоставили сва посебна одељења у појединим гимназијама.
Из свих разлога које смо навели, ранг-листа београдских гимназија нема за циљ фаворизовање појединих гимназија, већ да буде статистички репер за читаоце које занима ова тема.
Трећа, Прва, Четрнаеста, Девета
