УКИНИМО УКИДАЊЕ УКИДАЊА
С обзиром на то да је, очигледно, излишно помињати да здравог разума нема у Министарству просвете, ово би писмо требало послати запечаћено у некој боци, пустити низ реку… можда ће тако ипак наићи на неког ко има бар трунку здравог разума.
Елем, писмо је упућено онима који сматрају да су способни да разумеју систем образовања, васпитања, школовања… систем живљења.
Данас нас је изненадила вест о укидању дневница за ексурзије, наставе у природи, излете…
Интересантно је да нас одавно не изненађују вести о тонама администрације којом просветни радници треба да се баве. На то смо огуглали.
Не изненађује нас ни оснивање агенција за оснивање агенција у агенцијама при разним агенцијама у Министарству просвете.
И на то навикосмо, иако још ниједном нисмо видели резултате рада тих агенција, комисија, или како се већ називају.
Некада смо из географије учили колико тона бакра наша земља произведе ,,по глави становника“.
Сад би требало увести, не предмет, него читаву научну дисциплину, која би се бавила изучавањем колико је тона администрације по глави просветног радника, и у каквом је узрочно последичном односу количина администрације са бројем запослених у агенцијама за оснивање агенција…
Елем, између силних натурања ИОП-а, ЛППР-а и разних ШББКББ-а, појавило се и једно – укидање!
Обрадовасмо се кад смо чули да се, најзад, нешто и укида! Али, не лези враже, укида се опет по глави просветних радника!
Али, да је само по глави просветних радника, ни по јада.
Онај, ко је решио да укине дневнице, треба да зна следеће: од екскурзија, настава у природи и излета, не живе просветни радници. Од тога живе многи запослени у одмаралиштима и хотелима, живе куварице, спремачице, конобари, магационери, возачи, запослени у туристичким агенцијама…
Просветним радницима дневнице нису ,,додатни приход“, него тешко зарађен новац, зарађен на послу за који смо се школовали, за који смо стручни.
У опис нашег посла спада и формирање одељенске заједнице, грађење међувршњачких односа, оспособљавање ученика за самосталност, одржавање личне хигијене…
Срамота је да запослени у министарству не знају да се све ово учи на факултетима који школују просветни кадар. Психолози, педагози, дидактичари, методичари, написаше силне књиге о томе, а сада нам се каже: ,,Не морате ићи са ђацима на екскурзије, наставе у природи, излете, у бисокопе, позоришта…“
Тачно је. Не морамо.
По истој логици, не морамо држати часове, јер за тај посао исто добијамо неки новац.
Укинимо и то.
Јер, за неупућене: вршњачка дружења, екскурзије, наставе у природи, излети… служе за развијање другарства, спречавање насиља, упознавање домовине, боравак у природи, развијање љубави према уметности…
Уместо да се нађе ефикаснији начин да се све то што лакше и квалитетније спроведе, добисмо укидање!
Укинимо просвету, док је још време! Оставимо само Министарство и агенције при министарству, и њима повећајмо дневнице за идеје о укидању.
Ја сам, ипак, за то да укинемо укидања!
Ивана Бошњак Бошњак,
председник ИО СПРВ Зрењанина
