ТАНЈУГ:
У овој години око 650 лекара одлучило да оде у иностранствo
Свака забрана одласка лекара на рад у иностранство не би била решење. Боље плате лекара могле бити излаз, али да то Србија не може да понуди, каже Татјана Радосављевић из Лекарске коморе Србије
БЕОГРАД – Само од почетка године око 650 лекара из Србије покушало је да нађе запослење у иностранству, углавном млади лекари који чекају посао, али и специјалисти.
Из Лекарске коморе Србије (ЛКС) упозоравају, да нешто мора хитно да се предузме како би се спречио одлазак лекара, јер у Србији скоро 60 одсто лекара специјалиста су старији од 55 година, и они ће за седам до десет година отићи у пензију, тако да ће здравствене установе остати без тог кадра.
Директорка ЛКС Татјана Радосављевић рекла је Танјугу да је од почетка ове године око 650 лекара тражило издавање сертификата добре праксе, који им је неопходан за запошљавање у иностранству.
„Једино што ми не знамо, јер нису у обавези да нас известе, да ли су посао нашли и да ли су отишли из Србије. Међутим, полазимо од тога да ако је неко једном донео одлуку да оде ван земље, он ће покушавати да то учини све док не буде успео”, нагласила је Радосављевић.
Она је упозорила да држава мора нешто хитно да предузме, како би се зауставио одлив лекара, јер анализа старосне структуре лекара показује да су 60 одсто интерниста, гинеколога, педијатара старији од 55 година.
Они ће за седам до десет година ићи у пензију и настаће огроман недостатак што се тиче ових специјалности, нагласила је Радосављевић.
Тренутно у Србији, како каже, имамо необичну ситуацију што се тиче лекара.
Доста је младих лекара на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ), већ постоји мањак специјалиста – патолога, анестезиолога, радиолога, а биће дефицитарни и педијатри и кардиохирргија, а са друге стране све више лекара одлази у иностранство.
На евиденцији НСЗ тренутно се налази 2.387 лекара опште медицине и доктора медицине и 66 лекара специјалиста различитих специјалности.
У првој половини ове године шест лекара је преко НСЗ отишло у иностранство да раде и то четири лекара специјалиста отишли су у Немачки и два у Либију.
Осим НСЗ многи у иностранство на рад одлазе и преко приватних агенција за запошљавање, али има и оних који посао налазе преко пријатеља, рођака, познаника.
Директорка КЛС је нагласила да се проблем мора сагледати у целини и системски решавати, а један од начина је да се укине обавеза да лекар мора да ради две године пре почетка специјализације, као и да се размисли о поновном увођењу волонтерских специјализација.
„Мислим да држава сада треба да направи неку врсту националне стратегије како спречити одлив мозгова у лекарској професији”, навела је Радосављевић.
Свака забрана одласка лекара на рад у иностранство не би била решење, сматра она и додаје да би боље плате лекара могле бити излаз, али да то Србија не може да понуди.
„Треба тражити системска решења, а нека од њих су смањење времена чекања специјализације, увођење приватне праксе равноправно у здравствени систем како би се и ту отворио простор за запошљавање кадрова”, навела је она.
Радосављевић је подсетила да овај проблем нема само Србија и да је, рецимо, Пољска када је ушла у ЕУ за мање од три месеца остала без 6.000 лекара који су отишли у друге земље ЕУ да раде.
„Миграције нису само наш специфичност. Лекари из Немачке одлазе у Енглеску и Америку да раде и ту се отвара простор за запошљавање кадрова из других земаља. И Хрватска се суочава са мањком лекара”, навела је она.
