„ПОЛИТИКА“ ДРУШТВО:

Жарко Обрадовић пао на малој матури

Новог министра просвете чекају наставници и научници незадовољни платама, застарели наставни планови, лоши уџбеници, школе без фискултурних сала и тоалета, лоша писменост ђака…

У реконструисаној Влади Србије више неће бити места за др Жарка Обрадовића, министра просвете, науке и технолошког развоја и професора и некадашњег декана највећег приватног Универзитета „Мегатренд”. Без обзира на то да ли је његова оставка изнуђена у „политичкој кухињи”, како Обрадовић тврди, или због тога што се у образовању многе ствари нису промениле за време његова два мандата, тек од његовог наследника много очекују и просвета и наука.

Онај ко буде ушао у кабинет првог човека српског образовања у Немањиној 24 суочиће се са незадовољним наставницима и научницима који сваке године бар једном прете штрајком због малих плата и технолошких вишкова, студентима незадовољним ценом студија, застарелим наставним плановима, нарочито у гимназијама, који се нису мењали 20 година, лошим уџбеницима, катастрофалним резултатима писмености наших ђака на међународним тестирањима, школама без фискултурних сала и тоалета, али и онима са комплетно опремљеним рачунским кабинетима који се откључавају само када наиђе инспекција или камере…

Просветари од новог министра очекују повећање плата, које су од 2008. до данас порасле за свега 10,2 одсто, док су трошкови живота скочили далеко више.

– Плате су зато реално пале за 30 или 40 одсто. Очекујемо да се просветни радници заштите од самовоље директора, који, примера ради, држе пензионера и по пет година као наставника, као и модернизацију школа – ви имате и у центру Београда школе које немају кабинет за физику и хемију – каже Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети.

Наставници такође очекују и реформу образовног система, наставља саговорник, што значи да се одређени наставни садржаји преместе из основне у средњу школу да се деца не оптерећују толико, као и да се рационализује мрежа школа, јер имамо гломазан образовни систем, са велики бројем школа који имају мали број ученика.

– Просветни радници очекују под хитно да се повуче члан новоусвојеног закона по којем одељења од петог до осмог разреда имају 25 часова недељно, што је смањење и значи стварање нових технолошких вишкова на иначе велики број просветних радника који су вишак – истиче Брајковић.

А по мишљењу др Србијанке Турајлић, професорке Електротехничког факултета, која је била помоћник министра просвете др Гаше Кнежевића, после 5. октобра 2000. године, образовање је питање политике владе, а министар је само личност коју ту политику спроводи.

– Нови министар прво треба да убеди владу да је образовање кључни приоритет ове земље, јер нема никаквог развоја, па ни европских интеграција без подизања образовног нивоа друштва. Ако то не учини, нема ни разлога да се прихвати функције, јер неће бити у стању ништа да уради – сматра др Турајлић..

Декан Машинског факултета професор др Милорад Милованчевић истиче да је основни проблем што пара нема, а сама реконструкција владе неће донети ништа уколико не покренемо производњу.

– Ово мора да буде аларм који ће се упалити у главама свих министара. Жарко Обрадовић је урадио шта је могао, исто оно што би урадио и било који други човек са нула динара у каси и ту се неће ништа променити, јер је основни проблем тај што нема пара – каже декан др Милованчевић.

По његовом мишљењу, још један проблем јесте одсуство система контроле, јер примера ради, у високом образовању ради само четири инспектора. И питање акредитације факултета и високих школа је изазивало велику пажњу у јавности, јер по мишљењу многих, велики број образовних установа уопште није смео да добије дозволу за рад.

Иако је више пута истицао да је увек стављао струку на прво место и да се потпуно повлачио из свих комисија које су креирале законе и образовне стратегије, Обрадовићу су замерали управо чињеницу да је министар просвете задржао посао на приватном универзитету, чији је власник при том један од најутицајнијих људи у СПС-у, а по неким и у образовању.

По Обрадовићу, који јуче није био доступан за коментар, читава ова прича око његове смене има и политичку димензију, а он је био мета невиђене медијске кампање која је кулминирала позивом једног новинара „да буде обешен на Теразијама”.