„ПОЛИТИКА“ – ДРУШТВО:
Нова мала матура није одобрена
Национални просветни савет није дао „зелено светло” за нов начин полагања мале матуре због спорног теста који треба да обухвати више предмета
Нова генерација осмака у Србији 1. септембра неће знати како ће тачно изгледати матура коју ће полагати идућег јуна, јер предлог просветних власти о завршном испиту на крају основног образовања јуче није добио „зелено светло” Националног просветног савета (НПС).
Ово је, наиме, био последњи тренутак да се озваничи нови концепт матуре, али будући да наступа летња пауза, следећа седница НПС-а, на којој ће се поново расправљати о овом проблему биће када већ почне нова школска година.
Оно што није спорно јесте да ће матуранти уз српски језик и математику полагати и трећи, комбиновани тест, али је питање како ће он изгледати, колико ће обухватити предмета и како ће се бодовати. Већина чланова НПС-а се заложила за то да се у наредним фазама матуре укључе и страни језици и уметност.
Срђан Вербић, руководилац Центра за испите Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, објаснио је да ће по Предлогу програма завршног испита у основном васпитању и образовању, комбиновани тест имати питања из пет предмета – географије, историје, физике, хемије и биологије. Идеја је да тестови из српског и математике носе по 10 бодова, а комбиновани 20 поена.
– Новина је и предлог да тест може да има између 20 и 40 задатака. Наиме, на основу досадашњих анализа, оба теста која су до сада имала по 20 задатака јесу уједначеног квалитета, али је проблем у начину бодовања: постоји већа сагласност код прегледача теста из математике, док је код матерњег језика већа слобода тумачења – објаснио је Вербић и додао да је зато процењено да је најбоље да се промени број задатака у српском језику, на пример – 25.
У вишечасовној расправи која је уследила, „копља” чланова НПС-а су се највише ломила око структуре комбинованог теста – броја предмета, питања и бодова. Већина професора сматра да се не сме дозволити „бубање”, већ да је потребно да тестови више личе на ПИСА, где се проверава начин размишљања ученика и у једном задатку повезује неколико предмета.
– Превише је да ученици тог узраста за завршни испит спремају седам предмета, не памтим када је тако било – рекао је професор др Љубомир Коцић, са Универзитета у Београду.
– Стварно не бих волео да будем ученик који ће полагати ову матуру. При том ће ученици одједном полагати непознате задатке из пет предмета, а ишли смо поступно са увођењем непознатих задатака из два предмета– рекао је професор др Љубомир Поповић из Друштва за српски језик и књижевностСрбије.
Весна Фила, помоћница министра просвете, рекла је да говори у своје име и да ће предложити да деца могу на почетку другог полугодишта да одаберу из којег предмета желе да полажу трећи тест и да у то буду укључени сви предмети.
Биљана Радосављевић из Педагошког друштва Србије је подсетила да су деца већ имала пробну матуру и да нису прошла славно, а професор др Бора Кузмановић се запитао шта има лоше у томе да деца знају унапред, рецимо, 100 питања од којих ће пет бити на тесту, кад се тако ради и на факултету.
Бранислав Павловић је у име синдиката рекао да је много реалније да матура као и пријемни за факултет носи 60 поена, а успех из школе 40 и додао да је за ђаке превише да полажу седам предмета, јер ни на факултету студент не излази одједном на пет испита него највише на два.
– Ја не разумем одакле оволико чуђење, ово смо све знали од 2009. године, не може се мењати концепт матуре месец и по дана пред почетак школске године. Није никоме циљ да децу покосимо на испиту и тражимо шта не знају, ово је промена концепта школе. Није знање да се нешто набуба и заборави за недељу дана после теста, већ да дете разуме и уме научено да употреби – рекла је председница НПС-а професорка др Десанка Радуновић.
На крају седнице је закључено да све ове примедбе буду достављене заводу, предлог преформулише и да се за наредну седницу доставе примери тестова које ће осмаци полагати.
