„Политика“, 11.5.2013: ШТА ДА СЕ РАДИ
У коју школу ће наша деца – Др Зоран Костић
Повећати број гимназијалаца
Министарство просвете, науке и технолошког развоја сваког јуна 
упућује директорима средњих школа захтев да заједно с представницима локалне самоуправе, тржишта рада и синдиката утврде потребе за кадровима који би требало да се школују у њиховој средини. Допис упућујемо годину дана пре уписа ученика, тако да у локалним самоуправама имају довољно времена да утврде потребе за профилима занимања. После овога директно проверавамо да ли је и како ова обавеза у свакој локалној средини испуњена. Када негде констатујемо да планирају нови масован упис средњошколаца за суфицитарна занимања (на примерекономских и правних техничара), од њих добијамо објашњење: ако смањимо упис ђака у ове школе, они ће, у потрази за истом школом, отићи у други град. Боље је, кажу они, да су деца на тржишту рада са одређеним квалификацијама, макар и за тренутно слабо тражена занимања, него да су без школе. Треба знати и то да многи ђаци после средње школе уписују факултет, тако да им је средње образовање само једна степеница на том путу. Па и ако не упишу факултет и не запосле се, они ће се касније одлучити за преквалификацију и тако ће ипак решити свој проблем.
Министарство, заједно с немачком организацијом ГИЗ и уз донацију немачке владе, ради на пројекту који треба да допринесе променама у школовању за занатске профиле за које постоји слабо интересовање. Анализирају се постојећи профили (укупно их је 237) а сродни групишу. На пример, неко је завршио само за инсталатера грејања а могао би да буде оспособљен и за – водоинсталатера. Добили бисмо два занимања у једном. Сличан поступак је могућ с низом других профила, а у току је и избор школа у којима ће бити започет овај процес. Предност имају школе у којима је спајање профила могуће и средине у којима већ постоје одговарајућа предузећа.
Размишља се и о већим подстицајима за ученике за упис, јер послодавац би могао да их делимично стипендира. Тиме би се ђаци везали за дотична занимања и за само предузеће, а друштво би тако могло да рачуна на стручну радну снагу, јер не би то више били они до којих се долази преквалификацијом.
Разлог за форсирање економско-правних усмерења треба тражити и у школским колективима, јер наставници процењују да ће, ако дође до гашења школа, постати технолошки вишак. Исто је и за одељења која постоје у мешовитим школама, тако да имамо, на пример, по једно одељење економског профила у оквиру машинске школе. Ми сматрамо да нова мрежа не би требало да толерише ове мешовите школе јер тиме се губи квалитет образовања. Такође нам је циљ да, у складу са Стратегијом образовања, удео гимназија у односу на средње стручне школе буде 40 према 60. Сада је гимназија 22 одсто.
Важан део промена у средњошколском образовању чине огледна одељења која би требало да прате модернизацију многих профила. На пример ако смо и досад школовали, рецимо, ауто-електричаре, а показало седа њихови наставни програми нису потпуно осавремењени, настава се мора освежити предметима који то омогућавају. Ауто-електричар у огледном одељењу треба да познаје и да поправља инсталације најсавременијих аутомобила.
У министарству је уочено и то да ђаци углавном форсирају четврти степен образовања, што је један од разлога због чега се свршени основци ретко опредељују за поједина производна занимања, иначе тражена на тржишту рада (заваривачи, тесари, месари, армирачи…), за која је довољан трећи степен. Међутим, предузећа до ових радника долазе преквалификацијом и то је оно што ми као представници одговарајућих владиних ресора можемо да учинимо.
Несклад између занимања која се траже и онога што најчешће образујемо не можемо, међутим, битно смањити административним мерама. Морамо да се помиримо с чињеницом да смо у периоду транзиције, да су многе фирме приватизоване и угашенеи да је једини пут изласка из кризе у отварању многих нових предузећа, самим тим и нових радних места.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја
Др Зоран Костић
објављено: 11.05.2013.
