Процес увођења нове концепције матурских испита био би реализован у пет фаза, од школске 2014/2015. до школске 2018/2019. године, наводи се у документу „Нацрт концепције испита на основу којих се завршава средње образовање”, који је представљен први пут у јавности на седници Националног просветног савета (НПС). Како се чуло, ово је први, радни предлог концепције велике матуре, који треба да послужи као полазна основа за стручну и јавну дискусију.

У Нацрту закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, у који је „Политика” имала увид, а који би у мају требало да буде у скупштинској процедури, наводи се да ће министар просвете до почетка школске 2016/2017. донети програм завршног испита средњег стручног образовања, а до почетка 2017/2018. програме опште, стручне и уметничке матуре. На крају те школске године би се полагала и матура. То значи да ће, уколико посланици прихвате овај документ, прву велику матуру на нов начин полагати садашњи седмаци и то у лето 2018. године.

Питање да ли ће ђаци тада полагати два или четири предмета, јуче је остало без одговора, јер нико од званичника просветних власти није з желео ни да потврди нити демантује информације са седнице НПС-а, на којем је речено да се увођење велике матуре помера за три године. То није хтео да потврди ни Петер Могенсен, вођа тима пројекта о завршним испитима, који финансира ЕУ, као ни Зоран Костић, помоћник министра просвете, на чије се речи Могенсен првобитно позвао на седници НПС-а.

Незваничан одговор који смо добили гласи да ће све зависити од посланика у Скупштини Србије, а потом од акционог плана просветних власти. Већина чланова НПС-а, као и др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање, сматрају да би одлагање био добар потез, јер се нису стекли услови за примену новог концепта матуре.

Према овом предлогу, сви тестови које ће ђаци полагати на матури биће засновани на образовним стандардима, а они дефинисани на три нивоа постигнућа – основном, средњем и напредном.

У првој школској години, када је реч о општој матури, ђаци би полагали српски (матерњи) језик и математику, а захтевао би се основни ниво за оба предмета. Од оних који буду полагали стручну матуру, тражиће се основни ниво српског језика и стручни део, а од ђака који полажу уметничку матуру, такође, основе српског језика и уметнички део.

У другој фази, на општој матури ће се захтевати основни ниво за српски и математику, али и за опционе предмете – историју, биологију, географију, физику и хемију. На стручној матури ће се полагати стручни део, а неопходан је основни ниво из српског језика, опционих предмета (седам) и листе стручних предмета. За уметничку матуру ће важити полагање уметничког дела и тражиће се основни ниво за српски језик и шест опционих предмета.

Трећа фаза би требало да почне школске 2016/2017. године и када је у питању општа матура, захтеваће се средњи ниво за један обавезан предмет (српски и математике), а основни за све остале опционе предмете (историја, биологија, географија, физика, хемија, српски језик за ученике који су се школовали на језицима мањина, као и енглески, руски, немачки и француски језик). Код стручне и уметничке матуре ће се и даље тражити основни ниво за све предмете.

У четвртој фази се уводи листа нових предмета. Ученици ће дакле уз српски и математику на општој матури имати на располагању и листу од шест обавезних изборних предмета, као и 10 опционих предмета, а захтеваће се средњи ниво за обавезне предмете. На стручној матури уз српски језик, постојаће и листа од седам обавезних изборних предмета, листа стручних предмета, као и 11 опционих предмета. На уметничкој матури уз српски, ђаци ће имати листу од шест обавезних изборних и 10 опционих предмета.