25. март 2013.
Непречишћен записник седнице Главног одбора ФБГ
(у проширеном саставу)
Дневни ред:
Стратегија будућег деловања ФБГ на стручном и синдикалном плану
у покушају да сами себи одговоримо на низ питања:
- Инспекције – злоупотреба и наказно тумачење закона?
- Семинари као средство притиска на запослене?
- Предвиђене могућности или строге обавезе?
- Суботе и недеље – слободно или радно време?
- Измишљене обавезе и нагомилани сувишни послови?
- Одбрана од самовоље директора и глупости бирократије?
- Здрав разум против болесне политике?
- Аутономија против централизма?
- Лиценце за будуће директоре – менаџере?
- Одбрана професије и права?
- Несигурност, бескорисност и демотивисаност?
- Осмишљавање и постављање система мера?
ПРИСУТНИ: 25 ПРЕДСТАВНИКА ИЗ 13 БЕОГРАДСКИХ ГИМНАЗИЈА И ДВА ГОСТА: МИЛОРАД АНТИЋ (ФССШБ) И ЖЕЉКО ЈАНКОВИЋ (УСОШБ)
Сокић: У правом тренутку је дошло до заказивања ове седнице. Потекло је од колеге Тодоркова, али добро је што смо се окупили, јер се догађају одређене ствари – проблеми са семинарима, инспекције, неплаћене суботе и недеље. У «Застави» сваки сат се раднику плаћа, а страни је власник. Ми смо у каменом добу, водимо децу недељом негде, а не плаћају нам дневнице. Јавља се проблем аутономије и лиценци за директоре. Сви желе из унутрашњости, често «преко везе» да дођу на место директора, а то ће и моћи чим добију лиценцу. Исту ту лиценцу Огњановић из Математичке неће добити. Лиценце су огроман проблем и својеврсни притисак. Јуче смо имали састанак са Центром, који је укинула Унија и оставила их као «здраву бебу». То је регија Шумадије, ми смо као ФБГ задужени да покренемо ту причу. Колегe Панић и Тодорков ће водити седницу.
Панић: Радимо 60 сати недељно
Панић: Случај који се препричава на Вождовцу, директорка је од Надзорног одбора добила додатних 94.000 динара на име плата. Њој је школски одбор повећао примање, плус добија накнаду за бензин, не знам да ли има лиценцу. Она не зна ко јој ради у школи, жена која ради 7 година срела ју је на ходнику и директорка је није препознала. Ако сад буде штрајка биће због услова рада, а не плата. Колега је израчунао да ми радимо 60 сати недељно. Само Худини би израчунао 40 сати, под условом да уколико неко хоће да не ошљари већ да поштено одради све. Добили смо план стручног усавршавања за наредну годину, семинари и такмичења су викендом, а то није плаћено. Деца кад се пласирају на републичко такмичење, често им школа не плаћа ни за аутобуску карту, а камоли да дају за дневницу.
Тодорков: Сваки семинар нам говори да смо глупи
Тодорков: Стање које је тешко описати, а још теже преживети. Притисла нас је бирократија, да не може да се дише. Људи су очајни, у апатији, губи се поверење у синдикате, за шта су криви синдикати. Не желе да се замерају директорима, па ни оно где смо заштићени законом не можемо да користимо. Треба да пробудимо људе, конкретним и брзим потезима. Упоредно са систематским решавањем, нагомилавало се 20 година, без обзира јесу ли то права или сама струка. Шта год чачнете то се рачва на пет страна. То захтева пропаганду, рад и свеобухватну анализу. Сви семинари треба да буду плаћени, а они немају право да нам дају то викендом. Чим се у Мин. помене распуст, као да им очи копате. Нема потреба за тим, јер то није неопходно ни хитно. Овде је добро осмишљен систем притиска, јер ми морамо да идемо на семинаре. Сваки семинар има за задатак да нам каже да смо глупи, ленштине и остало… Морали бисмо да направимо групу људи која жели да се тиме баве. Ако треба ићи, ићи ћемо на Уставни суд. Колико год да се плати викенд, то није довољно. Вечерас би требало ту одлуку да донесемо. Све што није неодложно и хитно нисмо обавезни да радимо, треба да донесемо забрану заказивања суботом и недељом. Да издејствујемо забрану злоупотребе распуста и викенда. Да би људи схватили да има користи од синдиката морамо реаговати, што пре. Направити одређено тело, које се тиме бави, изаћи у медије. Ствара се слика о нама – они лезилебовићи раде три четири сата дневно, добијају плату, а још се жале. Радимо и са децом и са родитељима, али и са пријатељима. Бавити се струком, али и права радника.
Биговић: Требало би да донесемо неку одлуку и идемо по тачкама, да не претресамо све појединачно.
Ззззззззз: Инспекција и сви видови контроле, којима смо изложени. Колико је легална интерна инспекција у оквиру школе, где се директор, педагог и психолог улазе на час ненајављено, контролишу и прецртавају оно што није добро у дневнику. То све служи као генерална проба, како би се стекао рејтинг школе. Колико је то законито и морамо ли ми то да прихватимо? Може ли да уђе без икакве најаве руководство школе, како да се онда сконцентришем на наставу? Шта да предузмемо како бисмо сачували аутономију часа? Ако је добро све се приписује директору, ако није то смо ми криви. Сваки проблем бих ја решила да сам у четири ока с дететом, пред њих 30 на часу то не могу, нити да размишљам да ли су му разведени родитељи. Изгубили смо достојанство професије.
Џџџџџџ: Нисмо могли ученика да одстранимо с часа, нити да казнимо психолог нас је критиковао. Психолог је седео седам дана и завршио у Заводу за унапређење наставе.
Озна, Удба и КГБ
Панић: Пепси службе као ОЗНА, УДБА, КГБ. Може доћи стручно лице, али не може доћи ни најављен ни ненејављен шеф смене. Сад постоји конкуренција између директора и инспекције, јер он жели да први добије «четворку» како би добио поене. Професори историје добили су критику да «претерано објашњавамо историју».
Тодорков: Шта год покушамо не може. Једино ако се организујемо моћи ћемо нешто дса урадимо. Све ово има за циљ да нас потчини, прва је наша аутономија. Почело је урушавањем статуса професора, то је наш проблем.
Панић: Притисак са ове стране могућ је и то би могло нешто да покрене… Почетком 20. века за 4 професорске плате могли сте купити кућу на Вождовцу. Била је то цењена професија. Више се не ради о парама… кренути и медијски На моја плећа се наносе многе обавезе, а на то би требало да реагујемо.
Мандић: Опет је критика професора, нисмо довољно анимирали децу, тако се сваки ТВ прилог завршава. Ми не знамо те вештине, није то забавиште, већ средња школа. Зато треба да се бунимо.
Хоће реформу, а не желе да мењају суштину система
Сокић: Сећате се војника који је на почетку рата рекао „они као хоће да се отцепе, а ми као не дамо“. Они хоће реформу, а не мењају суштину система. Дете добија информације брзином један, а чим оде из школе дете размењује информације брзином 50 и јасно је да је то њима споро. Сад је брзина 1:50, биће 1:100. А ми ћемо бити криви што се реформа не спроводи како треба. Израчунао сам да само у протеклом периоду сви ми у просеку имали 4 часа стручног усавршавња, те нико није испунио услов. Сад је уведено и тих 60 часова и то је много.
Панић: Ми треба да посећујемо угледне часове и то није проблем, већи је проблем 24 годишње, јер се то своди на викенде. Како заинтерсовати децу. Ништа што му ја кажем на часу, сваки ученик је већ могао да прочита на интернету или Википедији.
Вера: Брига о просвети је само декларативна, а криви су професори. Морамо да вратимо распусте, јер не можемо да узмемо одмор у току школске године. Семинари би требало да буду плаћени. Не може свако ко жели и не жели да се школује треба да буде ђак неке гимназије. Пријемни испити су исто фарса, јер може и да падне а да упише школу. Не треба да га бацимо на улицу, али може неку другу школу да упише.
Панић: Има 8.000 осмака мање, што би могло да буде велики проблем
Тодорков: Није ми јасно да увек имамо више ђака у одељењу, од тих 24, а имамо технолошки вишак професора.
Биљана: У Закону пише да ће бити плаћено по ученику од 2014. године
Сокић: Сви синдикати су дали амандмане на закон, тражи се одлагање примене тог Закона.
Антић: Ми смо у већим проблемима него гимназије. Београд није центар синдикалног организовања, јер зависимо од провинције. Мораћемо да смањимо нека одељења, чак 60 одељења мање (1.600 осмака мање), а то је отприлике два наставка мање. То је урађено без икакве стратегије, не зна се ни зашто се то ради ни ко то ради. Донећемо одлуку о неком протесту. Директори имају огромна овлашћења, али они немају права да буду чланови дисциплинске комисије. Требало би да их избаце из сваке комисије. Наставнике контролишу сви: од теткице шпијуна, преко директора до родитеља. У политехничкој школи просута је кофа измета на колегу. Мој савет је да се донесе одлука забране да буде организован сваки вид семинара преко викенда. Такмичења могу, али да буду плаћена. Предложићу протест, али да буде добро организован.
Сокић: Зрело за доношење одлуке. Имамо много већи углед, него што мислимо. У унутрашњости нас гледају с поштовањем, иако смо самокритични, много вредимо, свакако смо научили с медијима. Сад је добра прилика да два угледна синдиката покрену и стигну до шире јавности.
Тодорков: Мислио сам на медијски протест, јасно, кратко и ефектно. Да шаљемо људе који се разумеју у срж проблема. Ми не одбијамо стручно усвршавање, то треба нагласити!
Панић: Даћемо подршку и медијској акцији. Колико је људи положило стручни испит, а могу да добију отказ. Људи су заплашени отказом.
Кнежевић: Кад смо последњи пут штрајковали, против штрајка су гласали и они који треба да добију јубиларну награду, само зато што нису «форумаши». После штрајка чекало ме је 6 колегиница, које су децидно одбиле штрајк. Дешавало се да колеге пусте децу са шестог часа, а да је час регуларно уписан. Људима је доста свега. Протести и бунт падају у воду, када бар код нас има 20 професора који ће рећи да «желе право на рад», а прави су нерадници. Последњи пут кад сам био суспендован, директорка није умела да ми образложи у чему је мој проблем, а добио сам казну. Наш потенцијал да нешто урадимо мало ми је смешан. Треба да постоји централна евиденција ко кад стиже, кад се утврди да се то понавља два месеца, могуће је реаговати. Овако не можемо ништа. Инспекције не гледају ништа осим просека. Колега ме је оценио јединицом, а питао ме је «како имате тако лош просек, а нико се на вас није жалио». Што би се жалио, кад нормално поступам са њима. Моји ђаци су добијали награде на такмичењима и уписивали факултете са максималним бројем поена. Покварили смо се, не умемо сви да се носимо са тим стварима, зато сам скептичан. Мени је долазио директор, на основу анонимне дојаве у којој се каже да сам «шиканирао децу», а да нико није видео папир. Никад није направљена анализа где су моји ђаци, а посете сам имао сваке године. Зарозали смо се и лако нас је изманипулисати за мале паре. Нико неће да иде на састанке синдиката, како не би губили време. Из Скандинавије се крсте кад виде папирологију којом се ми бавимо. Никога није брига да ли неко нешто зна… Ја сам био Дон Кихот и остао, борим се да нешто може бити боље! Свако је у учионици кад ја идем ходником.
Радојка Мићић: Многи нам одлазе. Људи одустају од било какве борбе и не виде излаз. Прошле године су нам платили и градско и републичко такмичење, ове године ништа.
Жељко Јанковић: Ви као лидери и лучоноша која тиња као отпор ономе што нам се ради. Све ово су последице, али ми последице не решавамо то је само јалова прича. Само неколико добрих и квалитетних идеја и можемо нешто да променимо. Основне школе ће се прикључити, одвојићемо се од људи који су овде зарад чланарине и личних интереса. Општи интерес треба да буде изнад, да ставимо прст на чело и кажемо «докле више људи», јер ово се ради системски. Нама не требају образовани људи, боље да добијемо афричко племе коју ће да ради за 3 долара дневно. Ако ви ућутите, сви ће утихнути. Медији креирају слику како они желе, чекају сензационализам, а никада се професори не жале. Ставите на папир предлоге и да радимо.
Сокић: Искристалисати две одлуке
Биговић: Професори не читају законе и пословнике, а сви постоје на интернету. Треба инсистирати да се професори упознају са законом. Ако је нешто по закону и пише се пет захтева, не може директор то да изигнорише.
Панић: Догодило се да ми узму трећину плате, а директори не сносе одговорност за оно што раде.
Тодорков: Школа може пре и после распуста да направе семинаре.
Биговић: Такав предлог у Филолошкој неће проћи, јер се људи утркују да иду на семинаре.
Сокић: Баш се не слажем, ви сте специјализована школа, за вас то не мора да важи. Форум мора жустрије да реагује и да тражи од чланства да одбију семинаре викендом!
Савић: Директор не може бит члан дисциплинске комисије, јер управо он шаље неког на комисију. Кадија те тужи кадија ти суди, а то је по закону и зато закон треба мењати. То доставити свим посланичким групама у парламенту.
Мандић: Ограничити мандат директорима један или два су им довољна.
Сокић: То увезати са противљењем лиценцама. Тај дирекотр треба да буде виђени педагог у школи, а не менаџер с лиценцом. У медијима се можемо «прогурати» као једини нерепублички синдикат. Што пре са Центром, организовати сусрет.
Предлози за чланство:
- ФБГ се жестоко противи да се семинари заказују викендом и поручује члановима да одбију присуство, уз предлог да се семинари заказују почетком јула и у августу.
- Директор не може бити члан дисциплинске комисије, јер управо он шаље неког на комисију. Кадија те тужи кадија ти суди, а то је по закону и зато закон треба мењати.
- Насупрот намерама власти ограничити мандат директорима на један или два. То увезати са противљењем лиценцама. Тај директор треба да буде виђени педагог у школи, а не менаџер с лиценцом.
- Противити се просветним инспекцијама и обиласцима часова, како најављеним, тако и ненајављеним, у оваквом облику како је почело.
Радикални предлог у вези конкурса су стажисти, који дођу преко везе. Препоручити и тражити од државе да директори узму стажисте који три месеца немају право оцењивање, а две године да ради за џабе. Људи на тај начин стичу право на лиценцу, иако нису запослени. Тако ће се задржати навала оних који су ту преко везе.
Клашња: Не могу да верујем да је овакав предлог озбиљан. Волонтери постоје у болници, а онда оду на замену и добија плату. То је злоупотреба закона.
