Став СОС-а:
Продавци магле опет на делу
Мало – мало, па се једна група синдикалних лидера појави са спасоносним идејама за запослене у образовању. Последњи пут кад су имали такве инспирације у току штрајка 2011. године захтевали су повећање буџета за запослене у образовању за циглих 30%. Шта се даље дешавало и шта је добијено тим штрајком, свима је познато. Радо га се сећају они којима је била умањена плата и који су морали да одрађују изгубљене часове.
Сада је тој групацији великих синдикалних лидера пала на памет нова идеја. Пошто је живот у Београду скуп и тешко се живи, потребно је потписати ПКУ за запослене у школама Београда.
Чини нам се да су на ову генијалну идеју дошли пратећи рад градоначелника Београда Драгана Ђиласа.
Као што знамо, он је, иако нема никакву обавезу, повећао пензије најугроженијим категоријама пензионера, даје комплете уџбеника ђацима основних школа – а не мора, запосленим у предшколским установама Београда повећао је минули рад на 0,5% за годину (уместо 0,4%), а и цена рада је већа за 23% него у школама.
Кад може њима, може и нама
Па веле – кад може њима, може и нама. Једина разлика је у томе што је све ово набројано урађено када је Демократска странка била на власти, а господин Ђилас практично недодирљив.
Да су трошкови живота у Београду већи него у неким градовима Србије – наравно да је тачно. Међутим, Београд нуди друге погодности које у провинцији немате. А шта тек да кажу они просветни радници који имају децу на школовању у Београду, ако њихова деца нису у ђачким или студентски домовима.
Сигурни смо такође да трошкови живота у Новом Саду и још неким градовима Србије нису много мањи од трошкова живота у Београду.
Ова група синдикалних лидера већ планира формирање неке комисије која би заједно са Градским секретаријатом за образовање и дечију заштиту радила на тексту ПКУ.
Једини проблем у свему овоме је Закон о раду и Закон о основама система образовања и васпитања. Да мало обновимо градиво: Закон о раду познаје три врсте колективних уговора; општи, посебни и код послодавца (члан 241). У сва три случаја за закључивање уговора мора да постоји послодавац и репрезентативни синдикат (синдикати).
Правни основ
Пошто је овде реч о ПКУ за јавне службе, члан 246 Закона о раду каже да тај ПКУ закључује оснивач, односно орган који он овласти и репрезентативни синдикат (синдикати). Познато је да је важећи ПКУ за школе и домове ученика закључен 2011. године и да он још увек важи. Пошто је запосленима у обазовању послодавац држава, није ником јасно, сем овим синдикалним лидерима, како би то могао да се закључи ПКУ за територију Београда, кад то Закон о раду не предвиђа.
Можда кад се измени Закон о раду, донесе Закон о главном граду и измени Закон о основама система образовања и васпитања. А све то тренутно није у плану.
Граду Београду су поверене обавезе ПКУ за школе и домове ученика у вези са исплатама јубиларних награда, солидарне помоћи и превоза.Такође, у члану 159. Закона о основама система предвиђено је шта се обезбеђује у буџету локалне самоуправе за школе, а то је:
- 1) стручно усавршавање запослених
- 2) јубиларне награде и помоћ запосленима у основној и средњој школи
- 3) превоз запослених
- 4) материјални трошкови школа, текуће и инвестиционо одржавање
- 5) капитални издаци
О репрезентативности
Оно о чему синдикати на територији Београда, који су репрезентативни на тој територији (и то и докажу) треба да разговарају са Градским секретаријатом јесте начин да се боље организује рад Градске просветне инспекције,да се испоштује Закон ораду и ПКУ и да се неким категоријама запослених уместу „бус плус“ карте накнада за превоз исплати у новцу, што је у складу са ПКУ и Законома о раду. Такође, београдски синдикати треба да учествују у распоређивању технолошких вишкова.
А ако господин Ђилас хоће и може да неки категоријама запослених у школама Београда повећа плате због трошкова живота, он то може да уради и без ПКУ – ако, наравно, хоће и сме.
Павловић Бранислав
