„Дневник“:
Наводи потпредседника Уније синдиката просветних радника Србије Милана Јевтића, у тексту „Немилице расипају и државне и европске паре“ објављеном у „Дневнику“ од понедељка, 18. фебруара, произвољни су, нетачни и малициозни – тврди сеу демантију Министарства просвете, науке и технолошког развоја: осим што су изнете крајње неистине, показано је и потпуно неразумевање суштине, начина реализације и функционисања појединих пројеката у образовању. Циљ нашег образовног система и Министарства просвете, науке и технолошког развоја је праведно, квалитетно и ефикасно образовање по мери будућности за сву нашу децу и то је пут који је Министарство трасирало и на коме је урадило много доношењем одговарајућих закона и Стратегије развоја образовања до 2020. године, каже се у саопштењу овог министарства.
Нажалост, буџетска средства ограничавају брзину и континуитет унапређивања образовања, али захваљујући ЕУ и међународним партнерима, омогућени су бројни пројекти који су убрзали и унапредили процес реформи -пише у демантију, уз опаску да је пројекат, као модел унапређивања система, препознат свуда у свету као ефикасан начин достизања жељених циљева, а посебно у Европској унији, а обзиром да смо и ми део европског образовног простора, сасвим је логично да прихватимо постојеће моделе модернизације образовања.Средства претприступних фондова ЕУ одобрава Европска комисија, она су бесповратна, а сваки динар из њих уложен у наш систем образовања утрошен је у складу са појединачним пројектним задацима, одобреним од стране Европске комисије, која расписује и тендере за реализаторе пројеката – објашњавају даље из Министарства и додају да су остварени резултати видљиви у покретним вртићима, односно комби возилима и аутобусима, асистивним технологијама за децу с тешкоћама у развоју, опреми обезбеђеној средњим стручним школама, обученим наставницима, новим наставним програмима, реализованом завршном испиту у основној школи, припремљеном предлогу матура и завршног испита у средњој школи, броју образовањем обухваћених одраслих без завршеног основног образовања…
Занимљиво је, пише у демантију, да се у наводима из споменутог текста занемарује суштина приоритета у образовању, као на пример, да поред тога што ДИЛС пројекат има за циљ увођење инклузивног образовања у наше школе, примену новог модела финансирања образовања, обуке за запослене у образовању, доделу финансијских средстава за имплементацију пројеката предшколских установа, школа и локалних самоуправа, занемарује потреба за унапређивањем образовања у складу са законским решењима, као и потребама деце, родитеља и самих просветних радника, односно школа: “Милан Јевтић је заборавио да напомене да је из ДИЛС пројекта планирано 2.000.000 евра за реконструкцију мокрих чворова у школама, око 800.000 евра за набавку возила за превоз деце и око 200.000 евра за набавку асистивне технологије и да је 420 школа добило од по 4.000 до по 10.000 евра за пројекате унапређивање праведности, доступности и квалитета образовања”.
Трошкови три најважнија међународна истраживања (ПИСА, ТАЛИС, ТИМШ) која се реализују и у Србији, а баве се квалитетом образовног система, покривају се једном делом из ДИЛС пројекта, а другим делом из ЕИБ-а, тврде из Министарства и питају се, зар је могуће да представнику синдиката треба објашњавати колико је важно да се Србија нађе на мапи држава које на квалитетан, систематичан и поуздан начин прате, анализирају и проналазе начине за ефикасније унапређивање образовања?
Иначе, пише у демантију, нетачност која има толике размере да се може подвести под злонамерност, посебно се види на апострофирању „Програма модернизације школа“, који се финансира из средстава зајма Европске инвестиционе банке, а који је закључила Влада Републике Србије. Од средстава тог зајма до сада је утрошено 18 милиона евра. Изграђено је шест школа, изградња три школе је у завршној фази, а за још једну школу урађен је пројекат и очекује се почетак изградње. Овим новцем је осам школа потпуно опремљено модерним намештајем и савременим кабинетима. Још неутрошених преко 30 милиона евра биће употребљено за обнављање, реконструкцију, ревитализацију, опремање и модернизацију постојећих школских установа, а према методологији, чија је израда и усвајање услов овог зајма и која подразумева савремене европске стандарде при избору и оцењивању овог типа инвестиција.
Пилот пројекат „Друга шанса“ – развој система функционалног основног образовања одраслих у Србији, према тврдњама из Министарства, је ефикасно решење за високу стопу неписмености и 14 одсто, односно 850.000 грађана, који нису завршили ни основно образовање. Кроз овај пројекат се у Србији израђује и тестира концепт функционалног основног образовања за одрасле (ФООО), који финансира Европска унија са четири милиона евра кроз предприступне фондове, а мањим делом се финансира из буџета Републике Србије.
Ова два извора финансирања су јасно раздвојена. Министарство просвете издваја новац за плате наставника и андрагошких асистената за њихов рад у настави ФООО, док Национална служба за запошљавање финансира путне трошкове полазницима који до школе морају да користе превоз и тромесечне стручне обуке полазника трећег циклуса, чиме им се омогућава стицање основних компетенција, а на тај начин се смањују социјална издвајања државе.Д. Д.
Из света позитивне оцене
Сви пројекти који су реализовани и који се реализују у образовању Републике Србије од 2008. године и званично су добили позитивне оцене Европске уније, Савета Европе, Унеска, Уницефа… И на крају, стоји у демантију, нетачан је и податак да је министар просвете Жарко Обрадовић боравио у Бразилу и ради представљања неких достигнућа.
