О Четрнаестој београдској гимназији почело је да се говори када је Форум београдских гимназија објавио у медијима да је директорка те школе Марија Милетић била на ђачкој екскурзији чак 15 дана, и да је за ту „муку“ од родитеља наплатила 2.500 евра. Све по закону.
Уследили су бројни коментари, како у медијима, тако и у самој Четрнаестој. Колектив Четрнаесте се поделио, бар привидно. Једни су против директорке, а други против ФБГ. Они први бране ставове ФБГ, а они други тврде да ФБГ покушава да угрози углед (!?!) Четрнаесте.
У овом чланку покушаћемо да објаснимо шта је довело до ове ситуације у Четрнаестој и да што праведније расподелимо одговорност учесника.
ФБГ је још пре неколико година приметио и пратио шта се догађа у овој гимназији. На седницама Главног одбора често је потезано питање незаконитог уписа ученика, великог броја изостанака ученика, сумњивих конкурса за пријем у радни однос запослених, финансијских малверзација и скупих екскурзија.
Како способан директор и неспособан синдикат могу лепо да сарађују
Међутим, ФБГ ипак није реаговао, јер није био испуњен неопходан услов – да синдикат Четрнаесте затражи да ФБГ реагује. Дугогодишња председница синдиката Четрнаесте Данијела Лазаревић на састанцима ФБГ једноставно је негирала ове наводе и тврдила да је директорка Марија Милетић добра директорка и да нема потребе да се реагује.
Г-ђа Лазаревић је уствари прикривала праву ситуацију у школи, како по питању рада директорке, тако и по питању општег рада синдиката и захтева чланова. Тиме је постала искључиви кривац за даљи неповољан развој догађаја у Четрнаестој гимназији. Синдикат Четрнаесте, један од набољих у ФБГ, све време је вршио притисак на своју председницу да се ствари решавају, док је она то одбијала. Када су је колеге коначно „притерале уза зид“ тражећи њену оставку, она је то отворено одбила.
Два синдиката у Четрнаестој, један „добар“ и један „лош“. Који је који?
Увидевши да не могу никако да утичу на рад сопственог синдиката, већина колега је пре неколико месеци основала други синдикат. Тако је Четрнаеста добила два синдиката, сукобљена око рада директорке и око рада ФБГ. Нови синдикат, чији је председник Радојка Станчић, тражио је од ФБГ да започне отворену борбу против незаконитости у њиховој школи, и ФБГ је реаговао. Јавност је сазнала, а два синдиката се од тада боре један против другог, на супротним странама. Док један штити колеге и пише представке, други штити директора и „углед школе“. Чак је „Лазаревићкин“ синдикат (у коме су остале само теткице и колега које дрхте за посао) донео одлуку о изласку из ФБГ због напада на „њихову“ директорку!
„Школски пример“ Четрнаесте гимназије
До свега не би дошло да је председница синдиката Данијела Лазаревић радила за и у интересу свог синдиката и својих колега, а не за и у интересу директорке Марије Милетић. То пре свега говори о нама. За Марију Милетић се зна да годинама све ради незаконито, али је поразна чињеница да је онај, кога су колеге изабрале да их штити од незаконитости, који је за то и плаћен 6.000 месечно, годинама на разне начине, подржавао и прикривао незаконити рад директорке, и тиме оштетио многе своје колеге.
Постављају се питања: шта је дужност председника синдиката? Колико смо ми сами добри, поштени, искрени?
Можемо разумети и објаснити појаву да директор изиграва поверење запослених, али не можемо разумети и објаснити да колега, кога смо бирали да штити наша права, изиграва наше поверење на најгори начин!
Да бисмо указивали на грешке других, морамо бити свесни и наших слабости и грешака. Случај Четрнаесте је за то школски пример.
