Остадосмо без плате за Божић!
У дневном листу „Курир“ освануо је чланак под насловом „Брука! Наставници остали без плате за Божић“.
Ма, наравно, знали смо ми да нисмо добили плату, али не објависмо први. Претекао нас је „Курир“. Успавало нас је равнодушје, јер од нашег министра просвете то смо могли и очекивати: да неће водити рачуна о суботама, недељама и празничним данима, који могу пореметити исплату плата.
Да наш министар није министар, него шеф станице, да ли би му исто тако прошао воз а да он не изађе на перон, јер је сутра Божић?
Да наш министар није министар, него возач градског аутобуса, да ли би смео да касни са почетне станице, само зато што је сутра Божић?
Да наш министар није министар, него директор фудбалског клуба, да ли би његови фудбалери остали без авионских карата, јер је јуче био Божић?
Ко од чега живи?
Ако је, ипак, до поремећаја дошло из неких објективних разлога, тј. воз је пролетео, аутобус је каснио, фудбалери остали код куће, а за све то постоји какав-такав узрок, зашто наш шеф станице-возач-тренер нема потребу да објасни и да се евентуално оправда?
Уместо тога, министар је понудио низ кружних реченица које ништа не значе (као ни њему његова министарска плата), али које значе увреду и понижење за 110 000 запослених у образовању, јер они од своје плате, за разлику од министра, живе.
