Крај маја и почетак јуна код нас су одавно постали критично време за наставнике, могло би се чак рећи, сезона лова на оне који се превише држе својих принципа и не намеравају да поклањају оцене нерадним и неодговорним ђацима. Пре неколико дана се догодио нови напад на наставника. Овога пута жртва малолетног силеџије била је колегиница Дикица Илић, професор математике у гимназији „Јован Скерлић“ у Владичином Хану, којој је њен ученик поломио кук и надлактицу. На сву срећу, повређеној професорки је брзо указана медицинска помоћ, успешно је оперисана и добро се осећа.
Осим што сам по себи овај догађај изазива у нама огорчење и гнушање, низ његових скандалозних пратећих околности тера нас да поставимо неколико питања одговорнима, а то су директор гимназије „Јован Скерлић“, Министарство просвете, Школска управа и просветна инспекција. Како је могуће да је ученик искључен из школе не због напада на професорку, него због 222 неоправдана изостанка? Зашто дотични ученик није искључен већ са 35 неоправданих изостанака, него је долазио у школу кад му падне на памет, одговарао и добијао оцене? Или, да није правио изостанке, да ли то значи да не би ни био искључен из школе? Је ли заиста тачно, како тврди директор школе, да се ученик не може казнити за нешто што је починио ван ње? Хоће ли се и овога пута све завршити уверавањима Министарства просвете како све мора бити по закону и како ће се испитати цео случај еда би се некако пронашле олакшавајуће околности за малог насилника који је очигледно имао нека „леђа“, неког јаког заштитника иза себе, па је дуго радио шта је хтео?
А добро познати сценарио даљег развоја догађаја у правцу његовог разводњавања, омекшавања јавног мњења, те скидања кривице с малолетног напасника већ је започео. Медији преносе изјаву директора како ученик до тада није био агресиван, као и срцепарајуће изјаве његових родитеља како то није урадило њихово дете, како оно пати, како се све догодило случајно, како су криви наставници и школа, као и медији који га блате. Ни трунке кајања нити осуде поступка свог сина, и то је најужасније у свему овоме… Како ствари стоје, још ће на крају испасти да је сама професорка крива што је добила батине! Ако се то деси, онда ће то бити сигуран знак да је ово друштво смртно болесно.
Ми смо згрожени свим овим, а пре свега истином да опет ништа озбиљно неће бити урађено нити поправљено, да ће се Министарство просвете и даље ситно политикантски удварати ђацима и њиховим родитељима, и да ће стање у нашој просвети и даље бити катастрофално. Ово је још један доказ да се ово друштво незаустављиво сурвава у провалију. Да је ово нормална земља ученик и његови родитељи би се нашли у затвору. Да је ово нормална земља не бисмо имали најгоре законодавставо у Европи и најгори просветни закон по којем ученици имају сва могућа и немогућа права, а наставници никаква.
Након последњег алармантног догађаја ФБГ више не жели да и даље само ламентира над урушавањем свих вредности у друштву, него захтева конкретне кораке надлежних државних органа и поново упућује захтев влади Србије да је, услед све учесталијих напада на наставнике од стране агресивних ученика и њихових родитеља, неопходно да се и напад на просветног радника третира као напад на службено лице и да се као такво третира у Кривичном закону.
У име Главног одбора ФБГ-а:
Зоран Буљугић, професор, преводилац и публициста