ПОЛИТИКА – ДРУШТВО

Екскурзије само у Србији

На пут у иностранство требало би да иду само матуранти, тврде у Форуму београдских гимназија

Деца треба да виде свет, одлазак на екскурзију у иностранство често је прва прилика да млади пређу границу – најчешћи су аргументи којима се оправдава одлазак средњошколаца у трећем разреду на путовање ван домовине. Aли, недовољни – по мишљењу чланова Форума београдских гимназија који се залажу да у иностранство на екскурзију иду само матуранти – док млађи ђаци треба да путују по – Србији.

Ђачка путовања сваког пролећа су актуелна тема, јер сезона екскурзија је у јеку, а отварају се и тендери за уговарање аранжмана за предстојећу јесен, на основу којих ће школарци ићи на екскурзије у првом полугодишту следеће школске године. Први пут ове године, представници гимназија окупљених у форуму истичу да средњошколци, осим у завршној години, не треба да путују ван Србије на екскурзије. Зашто?

– Зато што су таква путовања изгубила смисао. Деца хрле у провод. У великим групама, по 200, 300 ђака, прелазе хиљаде километара, криве кичму по аутобусима, радују се куповини уместо истраживачком раду и образовном разгледању. Ученици једва чекају да се сместе у хотеле, уверени да их по собама и ходницима чека забава за памћење. Циљеви и задаци екскурзија су окоштале форме које се у пракси готово не спроводе, а путовања су се претворила у масовни потрошачки туризам – објашњава Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија.

Уз то, додаје он, екскурзије су неоправдано скупе, неретко прелазе износ двоструке просечне месечне зараде. На вишедневним путовањима у иностранство, осим трошкова пута и боравка, цену аранжмана увећава и то што са ђацима морају да путују лекар, вођа пута, родитељ, а ту су и дневнице наставника.

– Екскурзија би требало да представља наставак и допуну редовног школског програма, што подразумева бар једно предавање на путовању. Друштвени живот ученика морао би да се организује без одласка у дискотеке, мешања са другим гостима, конзумирања алкохола и дувана. Само таква екскурзија може да задовољи васпитно-образовне циљеве – каже Сокић.

Форум је припремио три предлога за шестодневне обиласке Копаоника, источне и западне Србије, као могуће планове екскурзија за ученике трећег разреда средњих школа. Ускоро ће их послати директорима школа и просветним властима.

– Нека доставе предлог и биће размотрен – коментар је Велимира Тмушића, начелника Одељења за инспекцијске послове Министарства просвете и науке.

У форуму верују да кључну улогу у усвајању идеје да само матуранти путују у иностранство, имају руководиоци школа.

– Директори одлучују, то што кажу да аранжмане бирају деца и родитељи само је покривање, јер могу да бирају између онога што им се понуди. Ако директор наложи да нема путовања ван Србије, биће тако – сматра Сокић.

Пре форума, почетком децембра прошле године, Предлог за извођење екскурзија у средњим школама (у којем се истиче да само матуранти треба да путују у иностранство, а да су за млађе средњошколце примеренији једнодневни образовни излети) срочио је, и надлежнима понудио Милан Гачановић. Он је социолог и професор Прве београдске гимназије, са 20 година искуства у вођењу ђачких тура. Уверен је да екскурзије треба преиначити у научноистраживачка путовања која за средњошколце до трећег разреда не прелазе границе домовине. Његов предлог да се дани предвиђени за екскурзију не искористе одједном усвојен је у Првој гимназији, и за сада се односи на путовања за ученике првог разреда.

– Наши прваци неће ићи на једну дводневну туру него на два једнодневна излета. Има још промена које планирамо. За трећи и четврти разред ове године нећемо их применити, јер су тендери завршени и не можемо ништа да мењамо – образлаже Гачановић.

– Идеја да школа, односно директор више не потписује уговор са агенцијом наишла је на одобравање. Ускоро ћемо Министарству просвете и науке упутити иницијативу да се реши питање ко и са ким склапа уговоре о екскурзијама. Сматрам да треба да их закључују родитељи и агенција, па ако уплате аранжмана касне или нешто друго није у реду, нека агенција јури родитеље, а не да их школа преко деце јури да измире обавезе према њој, или обрнуто, да одговара зато што туроператор није ваљано урадио свој део посла.

Миленија Симић-Миладиновић

објављено: 23.05.2012.

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Dr Jela Bisic. | 23/05/2012 20:04

Zna se cemu sluze ekskurzije u inostranstvo:popravljanju budzeta(nekih)prosvetara,a deca ko daca-noce da neko vreme budu van kontrole.Nema tu nikakve obrazovne namere.Ta deca ne idu u mozeje ni u svom gradu,a kamoli beogradske,na primer,ne posecuju izlozbe i pozorista,ne citaju a na intenetu traze najglupljr,stetne sadrzaje.Nemaju oni sta da idu u diskoteke sa rznim matorcima u nepoznatoj zemlji.Za upoznavanje inostranstva neka ih vode njihovi roditelji,ionako je to uvek jeftinije.

Mika Mikic | 24/05/2012 09:41

Jug Muskinja | 23/05/2012 12:37
О чему ви то причате. Да ли деца у тим годинама треба да уче, баве се спортом или путују по белом свету. Шта то деца могу да виде за неколико дана ноћног шетања по неком граду. нормално ништа, само обилазе на брзину кафане и ништа више, док се они који су задужени за њихову сигурност и образовање налазе у шопинг центру и баш их брига шта се са том децом дешава. екскурзије су организуване само због материјалне користи оних из агенција а и појединаца, зна се којих, из школа.

savremena ispraznost | 24/05/2012 13:28

Ovo je dobar primer da se nesto ipak moze uraditi,ali se mora reci da to ima ograniceni znacaj.O cemu se zapravo ovde ustvari radi??
Srbija kao i dobar deo savremene drustvenosti zivi sadasnjost uz neverovatno socijano ubrzanje liseno zdravog razuma i moralnog poimanja,ciji je cilj negovanje pojedinca u okvirima religije i kulture novca koji opet u krajnjem ishodu tezi zadovoljenju covekovih culnih refleska i neutoljenoj zelji konzumentskih potreba.
Svakako da se ovde ne mogu izuzeti ni nasi najmladi narastajji koji se zarazom moralne trulezi koja nam sistematski i konstantno dolazi preko raznih formi i oblika (medijska zaraza,holivudska pop kultura i negovanje ispraznosti) „uspesnosti“ savremenog coveka,stvarajuci osecaj pozeljnosti pojedinca s odgovarajucim mentalnim sklopom.
Koliko su ove mere biti pozitivne i dati odgovore na neke dileme,pokazace vreme,ali se cini da se kao i u mnogo drugih primera,prvo naprave kardunalne greske,a onda ih je tesko i gotovo nemoguce ispravljati.