НАПОМЕНА ФБГ: Овај текст није лекторисан!
Мирослав Б Младеновиц Мирац математичар ОШ “Браћа Милеунковић” село Шишава-Ломница, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије, Власотинце:
Драги колеге,
Синдикат је само форма, а главно је оно на шта се мало ко од вас жели окренути узроцима општег хаоса у школству.
Проблем није ни у директорима ни у министримна-то су мали ситни чиновници, него је проблем у ПРОПАСТИ СИСИТЕМА.
сИСТЕМ ЈЕ СВЕМУ КРИВ.
Стари систем вредности је пропао, мнове вредности нису створене, Владавина неморала, безакоња, партиска држва, криминал, тајкунизација-ту је КЉУЧ свих проблема.
једном да се крене од “ГЛАВЕ” проблема.
Треба критичка интелигенција која ће дати стратегију друштвено економског развоја државе и нације. Ми у Србији и немамо праву критичку интелигенцију-свако се продао за по нешто. Нама требају интелектуалци са визијом развоја у сваком делу развоја друштва, државе и нације. Нико не реагује на голи примитивизам преко телевизија, чији се власници и незнају. Нико не реагује што нам се деца “трују” духом-ментално постајемо болесна нација на одумирање.
Уместо да се све телевизије распусте, саставе најумније главе у србији и направе “правила” понашања, програма у култури, науци, ообразовању-разни противе нас продају пошто зашто на самоуништење.
Ако неко мисли да нешто може да учини преко Синдиката, мора се променити други облик форме деловања , тако што се треба уједине сви синдикати (који сада служе партијама на власти, опозицији или тајкунима или власницима фабрика) -па деловати у једном дану као СОЛИДАРНОСТ у целој Србији за било коју делатност, овако ГРАНСКИ СИНДИКАТИ, су само форма за добро манипулацију са немоћи радника у свим сферама рада у партиској држави.
Прошла школска година у сеоској школи у којој радим је била у погледу „насиља“ била у „знаку“ ДЕЧАКА. Ове школске године ДЕВОЈЧИЦЕ „коло воде“. Наравно ПОРОЦИ:пушење, пијење, па и „лака“ дрога-то је поодавно у свим срединама Југа Србије по школама већ се „одомаћило“; али ме толико забрињавајуће збуњује АГРЕСИВНОСТ девојчица, које чак и „доминирају“ у школи по агресивности. О узроцима би се могло поододоста говорити на неком научном скупу-али нама просветним радницима од такозваног НЕВЛАДИНОГ СЕКТОРА и ПОЛИЦИЈЕ не можемно да решаваммо проблеме на прави педагошки начин. „Увели су“ такозване ОДБРАЊУЈУЋЕ законе о такозваној ЗАШТИТИ противу наСИЉА, ТАКО да се добро ПРОФИТИРА на тој ТЕМИ годинама на свим „нивоима“ у институцији система и медијима и НЕВЛАДИНОГ СЕКТОРА. Ми просветни радници ћутимо, трпимо и немоћно гледамо пропаст младе генерације у школама. Наравно да од 1995.г водим ПЕДАГОШКИ ДНЕВНИК и етички нећу овде да износим конкретне проблеме у школама средине у погледу „насиља“, јер се сваки мој коментар до сада злоупотребљавао за неке друге сврхе.
Мирослав Б. Младеновић Мирац наставник са 40 година рада на село „по казни“ због критичког мишљења, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница Власотинце, Југ Србије
У медијима и јавности НЕМА ГЛАС учитења, наставника, професора, педагогаинтелектуалаца из културе и науке (али часниих и моралних и непродатих или за „шаку“ власти, моћи власти или ЕВРИЋА или СТАТУСА и титула)- али зато свуда и на свим телевиѕијама и штампи и у власти на телевиѕијама се могу „видети“ и ЧУТИ једино ПСИХИЈАТРИ И ПСИХОЛОЗИ, ПОЛИТИЧАРИ И ТАЈКУНИ са својим ПРИМИТИВНИМ доушницима медиокритетима који су заузели места на свим местима у свимс ферама друштва и инститцијама система и удружењима; као да смо сви НЕ ДАЈ БОЖЕ „откачени“ или СКРЕНУЛИ СА УМА па да нас ПОДУЧАВАЈУ свему и СВАЧЕМУ вређајући наш степен интелигенције. Ети тако урушавањем последње одбране МОРАЛА и ДОСТОЈАНСТВА ЧОВЕКА-ПРОСВЕТЕ, КУЛТУРЕ и НАУКЕ се жели УНИШТИТИ како би се лако Србија „распарчала“ на „регионе“ и тако део по део територије и уништењем наших корена и духа постанемо МАТЕРИЈАЛНА и ДУХОВНА КОЛОНИЈА ВЕЛИКОГ БРАТА, са територијом на БЕОГРАДСКИ ПАШАЛУК.
Неко се изгледа ПРЕВАРИО У РАЧУНИЦУ, писац овог коментара још ПАМТИ јунаке за слободу од вековног ропства под Турцима, злодела Бугара, немаца у Првом и Другом светском рату. Можемо бити „гладни“ у стомаку, али неће нам „вране и чавке попити мозак“ да се одрекнемо нашег националног идентитета и људских вредности да је ЧОВЕК вреднији од ПРОФИТА. Нежелимо да будемо РОБОВИ потрошачког друштва и МОЋИ ВЕЛИКОГ БРАТА у такозваним лажним правима човека за слободу и демократију. Изгледа неки ће ипак да ЦИТИРАЈУ МАРКСА када је ЧОВЕК СЛОБОДАН! А и такозвани верници који су НЕВЕРНИЦИ у погледу ЛОПОВЛУКА и НЕМОРАЛА никако не могу бити ВЕРНИЦИ било које вере на просторима Балкана, где се уништава породица као основна ћелија биолошког опстанка једне нације и уопште људске расе на овој јединој планети.
Мирослав Б. Младеновић Мирац наставник са 40 година рада на село „по казни“ због критичког мишљења, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница Власотинце, Југ Србије
