Коментар ФБГ: Још пре неколико година, тадашњи представник свих синдиката образовања у НПС-у (председник ФБГ-а, уредник овог сајта и аутор овог коментара) истицао је да је стратегија образовања први и основних задатак НПС-а и да је свако одлагање погубно за образовање. Не може се рећи да  чланови НПС-а нису били вољни, али тадашњи председник НПС-а Александар Јовановић је буквално вршио опструкцију и чинио све да се тај предлог стално одлаже. Вођене су жестоке дискусије. Наводимо кратак извод из записника са једне седнице НПС-а :

„…Записник Са XVI седнице Националног просветног савета која је одржана  25.09.2007.године…

… За реч се јавља господин Сокић преседник синдиката просвете уз примедбу да се дневном реду приложи допуна истог и то за своје излагање у вези са стратегијом образовања.

Председник Националног просветног савета даје објашњење господину Сокићу поводом истог да је његов предлог увршћен у материјал и достављен свим члановима Националног просветног савета, али би се он уврстио у дневни ред на следећем састанку који је заказан за 22.10.2007.год. у Крагујевцу.

Како господин Сокић инсистира да се његов предлог Стратегија образовања у Србији  уврсти у данашњи дневни ред то преседник Националног просветног савета ставља предлог на гласање и уз два уздржана гласа чланови Националног просветног савета усвајају допуњени дневни ред…“

Ипак, децембра месеца сада далеке 2008, на основу захтева горепоменутог и одлуке НПС-а, формирана је посебна комисија НПС-а за стратегију у коју је укључен и иницијатор предлога. Тада се на Комисији за стратегију први пут појавио професор Иван Ивић, као личност која би могла да води тај посао. Тек тада је почело.

Са свих седница (а било их је 32 до фебруара 2009) руководство Уније СПРС је било редовно извештавано од стране њеног представника у НПС-у, о чему постоји документација. Зашто чланство УСПРС није било упознато са овим, зашто ниједна трибина Уније СПРС није била посвећена раду НПС-а, зашто упорна борба представника УСПРС у НПС-у за бољи образовни систем није имала подршку УСПРС, зашто… за те одговоре питајте исте оне које треба да питате и зашто је ФБГ изашао из УСПРС:

ОСНОВЦИ

Основци ће имати највише 25 обавезних часова недељно, одељења ће бити мања, половина средњошколаца ићи ће у гимназије, студије ће уписивати без пријемног, а плаћати их из повољног државног кредита. Студенти са приватних факултета моћи ће да живе у домовима и хране се у мензама, а 38,5 одсто становништва старог од 30 до 35 година имаће факултетску диплому.

Овако би требало да изгледа пресек српског образовања 2020. године, ако буде усвојена и реализована Стратегија развоја образовања која би ускоро требало да се нађе пред Владом Србије.

Текст се, званично, још држи у тајности, па га нису видели ни декани, ректори, начелници школских управа. Али, када буде обелодањен, моћи ће да дискутују о њему на пет јавних расправа. Влада би Стратегију требало да усвоји пре избора, тако да, вероватно, неће остати много времена да се у обзир узму примедбе струке. Пошто нису имали прилику да виде текст, просветари још не могу ни да га коментаришу.

ОДАКЛЕ ПАРЕ?

ИЗДВАЈАЊЕ за образовање требало би да се повећа до 2020. године са садашњих 4,5 на шест одсто БДП. – Све је то лепо замишљено, али није оствариво, јер пара нема. Реч је о 15,6 одсто буџета. А није реално да од укупно 800 милијарди буџета чак 180 милијарди динара иде на просвету – коментар је Бранислава Павловића, председника Синдиката образовања Србије и члана Националног просветног савета.

ВРТИЋИ

Како најављује тим стручњака који од летос пише овај документ, садашњи посланици неће га ни видети, већ ће стићи на усвајање тек у новом сазиву Парламента.
Стратегија предвиђа много већи број деце у обдаништима него што их је сада. Како би се штедело, не би се градило много нових вртића, него би у неким школама део простора могао да се преуреди за млађу децу. Држава би требало да, осим бесплатног предшколског, свој деци, када напуне четири године, обезбеди бар још једну годину бесплатног вртића, по четири сата дневно.

– Обухват деце у предшколским установама мора да буде много већи. Док у Европи 95 одсто четворогодишњака иде у обданишта, а има и земаља са стопроцентним обухватом, код нас их је укључено тек 40 одсто – објаснила је проф. др Ана Пешикан, један од аутора Стратегије, представљајући је члановима Националног просветног савета. – У Србији немамо довољно вртића. У централној Србији је лоша слика, а нешто боља је у Војводини. Највећи проблем су сиромашни крајеви и села.

Ана Пешикан је најавила и да ће се променити уписна политика, како би шансу да иду у вртић имала и деца са села и они из сиромашних породица чији родитељи нису запослени. Неће, као до сада, главни критеријум бити да су оба родитеља запослена.

ОСИПАЊЕ
Статистика каже да тек 14 одсто малишани са села, узраста од три до пет година, иде у вртиће. Из најсиромашнијих породица дупло мање деце истих година иде у обданиште, а из необразованих породица их је тек свако шесто.
У Србији постоји 159 предшколских установа са 2.384 објекта и још 60 приватних вртића. Како је тај број недовољан, предвиђени су и нови модели који тек треба да се разраде. Реч је о породичним јаслицама, путујућим обдаништима, путујућим васпитачима и боравку организованом изван обданишта.
– Важно је и повећати обухват предшколаца, који би требало да буде стопроцентан – наглашава проф. Ана Пешикан. – Био је већи и није добро што полако клизи, па је прошле године износио 87 одсто.
Сваки пети грађанин Србије нема завршену основну школу, зато је и циљ Стратегије да становништво буде без изузетка описмењено. Осим обавезне основне, предвиђена је и обавезна средња школа.
А садашња ситуација више је него забрињавајућа, посебно на селу. Последњих година све је мањи број предшколаца који иду на обавезне часове, али и деце у одређеним крајевима која се уписују у школу. Сваке године пет одсто деце уопште не крене у школу, а онда се на крају сваког разреда „оспе“ још неколико процената ђака. На селу свако четврто дете никада не крене у први разред.

САДАШЊА ЕФИКАСНОСТ СТУДИРАЊА

* Просек студирања пре „болоње“ – 7 до 8 година
* Од студија одустајало, од 2000. до 2004. године, од 43 до 24 одсто уписаних
* Од генерација уписане 2006. године на Универзитету у Београду (по „болоњи“), на време дипломирало само 10,15 одсто, а студије је напустило 27,4 одсто
– На селу је осипање веће од просека и, што је забрињавајуће, с годинама се повећава. Обухват деце са села је пао са 81,15 одсто у 2005. на 77,4 процента у 2009. години – анализирају аутори Стратегије. – Висока је стопа осипања у току осмогодишњег школовања, иако не постоји прецизан податак о томе. Године 2005. у пети разред прелазило је око 95 одсто деце у градским и 92 процента у селима, а 2008. године, према проценама, осипање сеоске деце било је 14,25, а ромске 50 одсто.
У просеку, и даље десет до 15 одсто сваке генерације не стигне до мале матуре.

ГИМНАЗИЈЕ

Стратегија предвиђа иновирање наставних планова, модернију наставу са више он-лајн активности, спорта, наставе изван школе…
– Циљ је растеретити децу. Ученици нижих разреда не би требало да имају више од 20 часова недељно, а у старијим разредима до 25 часова – објашњава проф. Ана Пешикан. – Предвиђено је да деца имају обавезне предмете и обавезне ваннаставне активности. Њихова листа биће много дужа и разноврснија него сада. У наставу ће им се рачунати и активности које нису везане за учионицу, које су креативне и нису заморне ни када трају дуже од једног часа.
Предвиђено је, додаје, и увођење једносменског рада у школама, уместо садашње наставе у две, па и три смене.

– Ђаци у школи проведу пуно радно време. И лоше се осећају и они и наставници. Сви беже из школе. Морамо променити ту атмосферу у школама, увести занимљиве активности и паузе у настави – објашњава саговорница.
Наставници ће моћи да један део програма сами бирају како би деца из различитих средина и крајева земље могла да имају што више прилагођено градиво. Стратегија оставља и могућност учења на даљину, што такође постоји и у нацрту Закона о основном образовању који чека на усвајање.
После обавезног предшколског и основне школе, „под морање“ ће бити и средња школа, предвиђа Стратегија. Крајњи циљ је што више високообразованих и што мање функционално неписмених.

Од целе генерације петнаестогодишњака, тек 82 одсто упише средњу школу. А од њих тек четвртина иде у гимназије. У целој Европи само у Чешкој мање ученика иде у гимназије него код нас. Зато је циљ да се до 2020. године број ђака средњих стручних школа и гимназијалаца изједначи.
А у гимназије више не одлазе, по правилу, најбољи ученици. Последњих година теже је било уписати медицинске, економске, туристичке и још неке средње стручне школе него гимназије. У Србији постоји 121 гимназија, од којих је десет приватних. У свима ће бити уведена општа матура. Она ће бити улазница за факултете јер ће бити укинути пријемни испити.
Постојаће и модели гимназија у којима ће се ученици школовати комбиновано – путем интернета и доласком на класичне часове. Није предвиђена потпуна он-лајн настава. Стратегија предвиђа да се број оних који пре матуре напусте средњу школу буде преполовљен.
А средње стручно образовање мењаће се тако да из клупа, када положе стручну матуру, излазе кадрови спремни за тржиште рада. Сада је проблем и што кадрови које школујемо и оно што је потребно тржишту никако није исто.
Предвиђено је да 60 одсто матураната стручних школа настави школовање. Према садашњим интересовањима средњошколаца, највише их се школује у области економије, права и администрације (13,24 одсто), машинства (10,46 одсто), електротехнике (9,88 одсто), трговине, угоститељства и туризма (9,35 одсто) и медицине (8,20 одсто). Ових пет подручја рада уписује више од половине свршених основаца који се определе за стручне школе.
Проблем свих који остану на средњошколском нивоу је што три четвртине оних који дуго траже посао имају управо – диплому средње школе.

Једна од новина коју доноси Стратегија је и мајсторско образовање. То би значило да мајстори у предузећима стекну „на папиру“ квалификације да могу да обучавају ђаке, јер у пракси то знање већ имају. Они би онда били и званично признати као наставници. Требало би да стекну мајсторска писма у бар 30 заната.
Новина која је предвиђена Стратегијом је и плаћање по ученику. Оно ће, као за основне, важити и за средње школе. Школе, дакле, неће добијати новац према броју запослених, већ према броју ђака. А за дефицитарна занимања и за школе које се налазе у селима и забаченим крајевима, као и за одељења која уче на језицима националних мањина, биће направљене посебне форме обрачуна, како не би били оштећени.

КРЕДИТИ

Највише ће морати да се „запне“ на факултетима. Стратегија каже да до 2020. године морамо да имамо бар 38,5 одсто грађана старости од 30 до 34 године који имају диплому факултета. Мора да их буде за чак 15 одсто више него сада.

Проф. др Властимир Матејић, главни аутор дела Стратегије који се односи на високо образовање, објашњава да ће се ово постићи дуплирањем броја гимназијалаца и ефикаснијим студирањем. Пошто нам треба већи број академаца, каже, логично је да више ђака уписује гимназије. Оне су и логичнији пут ка факултету, а и школовање ђака у њима државу мање кошта. Предвиђа се да ће бар 40 одсто матураната средњих стручних и 95 одсто из гимназија уписати факултете. Ако их 70 одсто и дипломира у року или са годином закашњења, аутори стратегије долазе до бројке од 38,5 одсто високообразованих у узрасту од 30 до 34 године.
Очекује се и да „Болоњска декларација“ доведе до тога да све мањи број академаца одустаје од студија.

Од факултета је, од 2003. до 2008. године, одустајало 53 до 28 одсто уписаних академаца. Од генерације која је уписала студије 2006/2007. године, у року је дипломирао сваки десети, а студије је напустило више од четвртине.
Највише новина биће у систему финансирања. Студенти ће моћи да добију повољне кредите од државе, као што се данас узимају субвенционисани кредити за станове, белу технику или кола. Држава ће основати фонд из којег ће помагати студентима да плате школарину. Повољне кредите враћаће тек кад дипломирају и запосле се. Ако успеју да нађу посао. Школарине ће бити различите и удео који плаћа студент моћи ће да буде од пет до сто одсто.
Требало би да сваки пети српски студент бар део школовања проведе у иностранству. А да десет одсто индекса у Србији добију странци.
Посебну буру изазвала је најава да ће у многим сегментима субвенционисања бити изједначени студенти приватних и државних факултета.

ПЛАН ДРЖАВЕ ЗА СТИЗАЊЕ ДО 38,5 ОДСТО ВИСОКООБРАЗОВАНИХ

* Бар 98 одсто седмогодишњака креће у први разред
* Најмање 95 одсто уписаних положи малу матуру (93 одсто укупне генерације)
* Најмање 95 одсто оних који су завршили основну школу уписује неку средњу (88 одсто генерације)
* Четвророгодишње школовање завршава 95 одсто уписаних (74 одсто генерације)
* Школовање наставља најмање 40 одсто оних који су завршили четворогодишње средње стручне школе (15 одсто генерације) и 95 одсто свршених гимназијалаца (35 % генерације)
* Њих 70 одсто завршава факултете у року или са једном годином кашњења (38,5 одсто генерације)
* Под претпоставком да 70 одсто уписаних заврши високо образовање (струковне или основне академске студије), у року или с једном годином кашњења, учешће високообразованих у овој кохорти износило би највероватније 38,5 одсто