Ако желимо да Хрватска постане земља знања, нужно је направити корените промене у систему образовања – казао је министар Жељко Јовановић у понедељак у Водицама, на скупу о квалитету и унапређивању школства, којему се одазвало 700 директора основних школа из свих делова Хрватске.Министар Јовановић је, међу осталим, најавио лиценцирање директора. – Данас је доиста хаотична ситуација код одабира директора. Нема јасних и уверљивих критеријума на темељу којих могу бити изабрани, односно реизабрани – нагласио је.
Истичући да школа 21. векаа мора имати потпуно другачији садржај, те да је данашња школа “закржљала”, а деца размишљају виртуално, министар је најавио увођење нових садржаја.
– Уводимо здравствено и грађанско васпитање, информатику од првог разреда основне школе. Свесни смо да су нам деца преоптерећана. Наш циљ није само променити садржај, него и начин како се тај садржај учи. Не треба увек бубати чињенице, него децу треба научити како да размишљају. У школи се не треба учити за оцене, већ за живот. Школске торбе су претешке, а у оквиру Министарства образовања имамо сјајну институцију – CARNET. Већ имамо е-дневник, а циљ су нам е-уџбеници. Дугорочно нам је циљ да не буде претешких школских торби и да ученици имају таблет-рачунре, да уџбеници буду у електронском облику. Свесни смо да нам за све није довољан само четворогодишњи мандат да бисмо уживали у плодовима свога рада, али верујемо да ћемо већ у четвртој години мандата имати е-школе – казао је министар Жељко Јовановић.
Иако су наше школе последњих година знатно информатички ојачане, увођење нових технологија у школе, барем према најавама актуалне власти, ни најмање неће застати.
Но, куповина таблета, превласт електроничких уџбеника над папирнатима и слично, значе значајан финансијски терет. За куповину таблета само једној генерацији, например, првачића, којих се годишње упише око 40 хиљада, неко (држава?) укупно треба осигурати у просеку 80 милијона куна, а да би свих 550 хиљада основношколаца и средњошколаца имало таблет, негде би требало пронаћи више од милијарду куна.
Наравно, простом рачуницом гледано, не рачунајући могуће попусте на количину. Оптимистичне визије о е-школи и е-уџбеницима у издавачким круговима, иако не оспоравају, ипак у скоријој будућности не виде озбиљнијом конкуренцијом књизи.
– То је ствар будућности. Преко ноћи, као ни у једноме мандату, није могуће спровести тако велике промене. Тренутно нигде у свету папирнати уџбеници нису у потпуности искључени из наставе, електронски уџбеник углавном је само помагало. Којом брзином идемо ми у Хрватској, показује и то што смо досад увели тек е-именик, и то у само стотињак школа – каже Зденко Љевак, власник накладничке куће “Љевак”.
Љевак: Посао ће трајати годинама
Процене говоре да је данас само два посто књига у свету пребачено у електронисаки облик, каже Зденко Љевак. Просветне власти подсећа и да пре увођења е-уџбеника треба решити питање ауторских права, а то је, каже, опет посао који може трајати годинама.
Школска књига: Пресудну реч треба имати струка
У редовима нашег највећег издавача уџбеника Школске књиге, која обухваћа око 40 посто тржишта уџбеника,поздрављају увођење технолошких новитета у наставу, но сматрају како пресудну реч у целом послу треба имати струка. – То може бити корисно за све, под условом да се учини напрописан и од стране струке осмишљен начин, за који ће унапред бити дефинисани стандарди квалитета – истиче др.сц. Маја Бркљачић, директорица Школског програма Школске књиге.Пуно тога данас носи назив “електронског уџбеника”, издања која с уџбеницима немају везе, каже она.- Верујемо да ће све надлежне институције осигурати, каошто су то учиниле с штампаним издањима, да се јасно и прецизнодефинше које стандарде садржаји морају задовољавати да би се могли назвати електронским уџбеником. Нове генерацијеће сигурно учити другачије од садашњих и с материјалима који су другачији од данашњих, а на стручњацима и ауторима је да осмисле најбоље обликоване садржаје који ће бити примерени и новим технологијама, али и деци – каже она, додајући како ће у том процесу Школска књига сигурно суделовати са својим тимовима сарадника едукованим за рад у новим медијима.
Из Школске књиге кажу како, док се не виде конкретни пројекти, није могуће износити никакве процене о евентуалним губицима које би донело „отписивање“ штампаних уџбеника.
