Томислав Живановић, председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“:

Част ми је да вас поздравим испред ГСПРС Независност и честитам 15 година рада.  Мени је јако жао пошто је Унија била позвана на конгрес седми, који смо ми имали –  нико се није појавио, не знам да ли сте били обавештени или не, то није ни битно. Није ми познато која је ваша мисија или визија данас овде, или која ће вам бити кроз документа, која ћете данас усвојити. Једино знам да је циљ свих запослених, а претпостављам и доброг дела озбиљних синдиката јесте, да се, пре или касније, формира једно заједничко, јединствено, синдикално тело просветних радника на нивоу Србије. Ми треба да направимо будућег просветног радника који је јасно обележен и који има свој интегритет и кредибилитет и који хоће да се бори  за себе и за свој производ, па и за остале. На тај начин имамо  инвестирање у образовање, онако како та делатност заслужује. Иду избори и ми треба да кажемо да Србија треба да буде таква, таква и таква, па ко не испуњава захтеве просвете– не испуњава. Сто осам хиљада запослених у просвети није мали број, могу бити некоме језичак на ваги, који ће одлучити или цензус или да захваљујући томе, формира власт. Искрено говорећи, чини ми се да су лакши преговори били када није била левица на власти. Ово је сада тако – како је.  Жао ми је што смо раднике кроз онај штрајк исрцпели, а нисмо ништа урадили. Ово је једина влада која се заклиње у штедњу и подизање плата службеницима, а у ствари дају повишице својим посленицима и партијским чиновницима. Ево овако ће бити, ако будете са нама, а ако не остаћете без тога. Желим да у наредним годинама, ма колико држава или ми сами разбили и атомизовали синдикате, направимо јединствено тело, како год се оно звало. Треба да вратимо поверење већине просветних радника у синдикате, како бисмо успели да се изборимо и тако обједињени добили тих фамозних  6% издвајања из бруто домаћег производа. Треба да добијемо образовање како доликује нама и ЕУ. Још једном срећан рад.

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда и потпредседник УСПРС:

Оно што ћу вам рећи  је једно, једино – браво! Зашто кажем браво? Петнаест година рада, 15 година притисака од директора, преко министара до Владе, а ФБГ је издржао. Није вам вам једини циљ био новац, ни плата, пошто сам комшија знам, радим у канцеларији ФССШ и знам, првенствено вам је било достојанство професије. Друга важна ствар био је материјални положај свих запослених у образовању, значи повећање бруто националног дохотка запослених у просвети. Трећа ствар је био Закон. Четврта ствар су  услови рада и на крају су се ови људи овде борили за плате. ФБГ је идол многим синдикалним организацијама и ја вам се,господо, као просветни радник који ради 30 година захваљујем. Желим вам пуно среће и још бољи рад, него што је до сада био. Још једном браво за досадашњи синдикални рад!