У суботу 17. Децембра 2011. одржана је седница Координациомог тима Конференције гимназија Србије. Присутно је било 15 учесника:
- Надица Покрајац – Гимназија Рума
- Иван Карадаревић – Друга крагујевачка гимназија
- Драган Илић – Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“
- Иван Митић – Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“
- Бојан Алексић – Гимназија Лесковац
- Гордан Марковић – Гимназија Краљево
- Миодраг Сокић – Прва београдска гимназија
- Милица Миленовић – Петнаеста београдска гимназија
- Зоран Буљугић – Дванаеста београдска гимназија
- Петар Панић – Дванаеста београдска гимназија
- Радмила Биговић – Филолошка гимназија из Београда
- Јован Кнежевић – Шеста београдска гимназија
- Данијела Лазаревић – Четрнаеста београдска гимназија.
Седницу су водили координатори КГС Миодраг Сокић и Драган Илић. На седници је расправљано о актуелним проблемима нашег образовања. После увода и извештаја, прешло се на дискусију о законима о основној и средњој школи, предстојећој „великој“ општој и стручној матури, обавезном средњем образовању, учењу на даљину, испуњењу циљева екскурзија и плану уписа у средњу школу.
О свим овим темама донети су конкретни ставови. О њима ћемо детаљно писати ових дана. За сада, издвајамо да је заузет став да матуре не би смеле да постану ограничавајући механизам у смислу проходности ученика на факултете и на тржиште рада, као и став да би се факултетима морала оставити пуна аутономија по питању вредновања средњошколаца и извођења пријемних испита.
Посебно је значајно да је на седници уочено да рад на „класичној“ реформи образовања, у садашњем времену нових технологија па, самим тим, и промењеним начинима комуникација (може се рећи: на нивоу револуције), више није довољан како би било које национално образовање ишло унапред. Стога је важно сагледати аспекте ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ОБРАЗОВАЊА, А НЕ САМО РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАЊА. Управо у том сегменту била би драгоцена помоћ самих наставника, јер наш инертни образовни систем просто „не види“ много тога.
Координациони тим донео је и генералне одлуке које би требало да развију рад КГС и испуне њен циљ, који се састоји у
артикулисању стручних ставова већине наставника у гимназијама и наметање истих просветним властима, и који би утицали на суштинске одлуке у образовању.
Како би се до тих ставова дошло, у наредном периоду КГС ће радити на проширењу својих активности на што већи број учесника у свим гимназијама Србије, путем ширења чланства, . Сâма чињеница да је пре годину дана КГС спровела анкету на узорку од 25% учесника (око 1300 наставника у гимназијама) говори о томе да је могуће сабрати глас стручне јавности по било ком питању. Уколико је таква акција, маја 2011, бар мало допринела одлагању најављене реформе и поправљању њених корака – цео овај посао никако није узалудан.
КГС очекује да ће Министарство просвете и Национални просветни савет имати слуха за глас стручне јавности, још више: да ће схватити да и наставници имају шта да кажу.
Конкретне ставове о појединим питањима, које је Координациони тим КГС заузео, објавићемо за неколико дана.