Пренето са сајта УСПРС:
Извештај са расправе о Стратегији образовања у Србији,
Тема састанка, разматрање нацрта Стратегије за опште средње, средње уметничко и средње стручно образовање и васпитање
Састанак је водио професор Ивић, који је учеснике расправе упознао са тим, да су руководиоци у изради Стратегије образовања он и професор Матејић. Од сарадника у изради стратегије, расправи су присуствовали и Војислав Андрић и Ана Пешикан. У уводној речи, професор Ивић је објаснио методологију рада експертске групе, такође, објаснио је и нужност парцијалног рада у изради Стратегије образовања, као и проблеме и тешкоће, које настају оваквим приступом. Истакао је, да ће примена Стратегије подразумевати бројне промене у образовању, укључујући и систем финансирања образовања. Учесницима расправе о Стратегији образовања је посебно било занимљиво професорово обавештење, да је Национални Просветни Савет захтевао, да се нацрти закона који су предложени (Закон о средњим, основним школама, као и Закон о образовању одраслих), ускладе са Стратегијом образовања, и разумели смо да је то у ствари предлог, да се најпре усвоји Стратегија образовања, па тек онда закони. Најпре је текла расправа о општим средњим и уметничким школама а после и о стручним. Постојала је дилема да се расправа о стручним школама одложи, пошто расправи нису присуствовали сви они, који су доставили примедбе и сугестије. Каснили су на расправу јер су у исто време имали састанак у Привредној комори. Расправе је ипак било, али у једном неформалном тону, која је била занимљивија од дотадашњих формалних. Међу творцима нацрта Стратегије образовања, преовладава мишљење да треба одвојити улогу гимназија и средњих стручних школа. Према њиховом мишљењу, стручне школе треба да образују ученике за свет рада, а гимназије за академске студије и даље школовање. Посебно је апострофиран негативан пример Шуварове реформе (на основу анализа), где је требало да се ученици припремају и за свет рада и за даље школовање, а нису били, према професору Ивићу, припремљени ни за једно, ни за друго. Ученици трогодишњих стручних школа, не би полагали ни стручну, ни општу матуру, а ученицима четворогодишњих стручних школа би се поред стручне, ваљало омогућити да полажу и општу матуру. Према њиховом мишљењу, стручна матура не омогућава упис, чак ни на сродна занимања, јер се поставља питање различитог вредновања опште и стручне матуре.Као кључни аргумент, наведено је да су стручне школе далеко скупље од гимназија (у финансирању по ученику), и сама чињеница да ученик средње стручне школе наставља школовање, представља далеко већи трошак, него да се за наставак школовања определио након завршене гимназије. Ипак, према речима професора Ивића, омогућиће се ученицима четворогодишњих стручних школа да положе општу матуру и то не представља њихову дискриминацију. Можда је сувишно рећи, да се састављач извештаја не слаже са ставовима твораца Стратегије образовања, не сумњамо у то да ће УСПРС дати допринос да се ставови ублаже, али ће много значајнију улогу у томе морати да имају заједнице школа…
Ресор за образовни систем УСПРС
Милан Јевтић
