Министарство: Разматрамо два модела увођења
Основци би већ од следеће школске године могли у клупе да седну обучени у униформе. Како „Новости“ сазнају, више није питање да ли ће, већ када ова новина бити уведена у осмолетке. Драгана Миловановић, специјални саветник министра просвете, за „Новости“ каже да динамика не зависи само од Министарства, јер ће за ову новину морати да се мењају Закон о основама система образовања и Закон о основној школи.
– То би најраније могло да буде од наредне школске године, а у којој форми ће да буде уведено и како ће да буде финансирано, још није одлучено – објашњава Драгана Миловановић. – Размишља се у правцу два модела. Један је да школе буду власници униформи које ће се задуживати и враћати на крају школске године. Друга идеја је да родитељи купе униформе и да су оне онда трајно власништво деце. Били би то само горњи делови, који су практични, удобни и дозвољавају слободу покрета. Било би потребно да свако дете има бар две летње и две зимске униформе.
Наша саговорница објашњава да је важно да се ове униформе допадају деци, да их радо носе. Зато ће њихов дизајн бити препуштен свакој школи појединачно која би, у сарадњи са ђачким парламентом и саветом родитеља, изабрала изглед униформе.
– Корист од увођења униформи је вишеструка. Прво би и родитеље и децу лишила дилеме шта сутра да обуку за школу – објашњава наша саговорница. – Нико нема илузију да ће униформе да избришу социјалне разлике. Али смањиће се нешто што је много већи проблем, а то је вршњачко насиље. Истраживања у Великој Британији показала су да се ношењем униформе јача осећај припадности школском колективу, а кроз ту визуелну поруку да смо сви исти смањује се и вршњачко насиље, које је велики проблем.
Како би „испипале пулс“ родитељима и ђацима, школске управе су, по налогу Министарства просвете, већ послале инструкције за спровођење анкете о томе да ли су за увођење униформи. Мишљења су подељена и већина мама и тата основаца у млађим разредима подржава идеју, док су у старијим разредима чешће заокружили „незаинтересован“.
– Спровели смо анкету која нам је стигла из школске управе и испоставило се да је половина за, а друга половина против – каже Биљана Благојевић, директорка београдске ОШ „Франце Прешерн“. – Анкета је у форми „заинтересован“ и „незаинтересован“, где родитељи треба да заокруже једну од те две опције.
У ОШ „20. октобар“ кажу да су добили допис и да се спремају да анкетирају родитеље. А овај посао већ су завршили у ОШ „Владимир Роловић“. Према речима психолога Браниславе Мимић, мишљења родитеља су подељена:
– У млађим разредима већина је за, док су родитељи старијих основаца више против. Број заинтересованих опада са узрастом вероватно и зато што су се родитељи изјашњавали уз консултације са децом. Питање је какав би одговор био када би се знало колико ће то коштати, да ли ће финансирати родитељи и како ће униформе изгледати.
Драгана Миловановић каже да је увођење униформи део реализације идеје министра просвете Младена Шарчевића да се упристоји рад школа. Ту, закључује, није реч само о ученицима, већ се више пристојности тражи и од наставника, али и од родитеља када долазе у школу.
Јефтина израда
Једна од идеја које ће се разматрати, објашњава Драгана Миловановић, јесте да се нађе модел ангажовања тешко запошљивих особа на изради школских униформи. Тако би кроз неку врсту социјалног предузећа била постигнута два циља – да униформе буду јефтине, али и да особе које због здравствених тегоба тешко проналазе посао могу да раде.
АНКЕТА Да ли сте за увођење униформе и школских кецеља у школе?
Дејан Павловић, (39), универзитетски професор
– Јесам, зато што сматрам да униформе јачају људскост и заједништво међу децом. Такође поспешује дисциплину у школама и истовремено смањују социјалне разлике.
Љубица Ђорић, (37), адвокат
– Јесам, јер се на тај начин смањују разлике. Овако, имамо ситуацију да дете које иде у шести разред носи хаљину од 300 евра, међу децом чији родитељи немају ни толику плату.
Светлана Јаковљевић, (38), економиста
– Јесам, да би деца била једнака и разлике међу њима мање.Овако, једни носе кинеску одећу, други маркирану и тако долази до међусобне зависти међу њима.
Бошко Јовановић, (68), пензионер
– Као дека једне девојчице, сматрам да би се сва деца лагодније осећала кад би имала исту одећу, више би се поштовала. Не би се потцењивали и ценили би друге ствари.
(Новости)
