Код нас се за науку издваја тек 0,3 одсто БДП-а што је знатно мање од европског просека који износи око два процента

Академик Зоран В. Поповић и Лилијана Чичкарић из Института друштвених наука за Н1 кажу да у Србији не постоји никаква спрега науке и доносилаца политичких одлука. Србија за науку издваја тек 0,3 одсто БДП-а што је знатно мање од европског просека који износи око два процента.

У Београду је одржан округли сто Наука и високо образовање, у организацији Српске академије наука и уметности и Института друштвених наука. Теме разговора биле су стратегија развоја науке и високог образовања у Србији, организација научно-истраживацког рада и образовање кадрова, као и допринос науке привредном и технолошком напретку.

О проблемима научника и истраживача, образовног система, улагањима у науку и одливу мозгова, за емисију Дан уживо телевизије Н1 говорили су Лилијана Чичкарић из Института друштвених наука и академик Зоран В. Поповић потредседник САНУ и председник Националног савета за науку и технолошки развој.

Чичкарић каже да не постоји ниједна земља у Европи која издваја тако мало буџетских средстава за науку, као Србија. Зато је, према њеним речима, потребно хитно решење и формирања агенција или фондација које би се бавиле проблемом финансирања науке.

Она каже и да за питање науке не би требало да буде надлежан један ресор у Влади, већ да би приступ требало да буде дисперзиван, јер више области може имати бенефите од улагања у науку. Упозорава да је и повезивање науке и восоког образовања у Србији на ниском нивоу, те да не постоји систем који би могао да функционише независно од политичких интереса или владајуће гарнитуре у земљи.

Научници у „лимбу“

Чичкарић каже да се кадрови у научном сектору свакако не бирају по политичкој линији, али да не постоји спона између креатора државне политике и науке. “Наука није препозната као покретач развоја друштва”, упозорава гошћа Дана уживо и истиче су да неке друге земље из ширег региона, попут Пољске, Чешке и Румунија, ставиле науку и иновације на високо место.

Додаје и да се проблем са финансирањем делимично може премостити захваљујући европским фондовима и подсећа да је од око 6.000 – 7.000 научних радова на којима су прошле године радили стручњаци из Србије, око 40 одсто рађено у сарадњи са међународним партнерима. С друге стране, постоји модел који није искоришћен, а то је сарадња са научном дијаспором, наводи Чичкарић.

Она упозорава и да су научници у Србију тренутно у “лимбу”, јер је претходни циклус пројеката завршен, а нови још није ни кренуо. Како каже, не зна се још ни који ће бити тематски програми, нити је иједан сегмент конкурса расправљан са научном заједницом.

“Није направљена валоризација проблема, и потенцијалних решења која би могла да проистекну из решења научних пројеката. Имамо ниску искоришћеност научних резултата. Ме можемо наше производе да пласирамо на тржиште”, указује Чичкарић.

Академик Поповић каже и да се стратегија науке, као и многе друге стратегије, само преписују према потреби пута ка ЕУ, а немају много везе са стањем и перспективама у Србији.

“Ништа не значе стратегије, када немамо инструменте да се уклапамо у такве стратегије”, наводи он и подсећа да се још продужавају стари пројекти из 2011. године.

Поповић каже да би проблеме науке поделио на две врсте: оне за чије је решење потребан новац, и оне који се могу решити без новца, нпр. да се направи картон научних података, да се зна колико тачно Србија има истраживача и сл.

Зоран В. Поповић сматра и да је лоше што је ресор науке припојен Министарству просвете и сматра да би што пре требало формирати Министарство за високо образовање, науку и технолошки развој.

95% новца иде на плате

Он истиче и да 95 одсто новца који се добије кроз пројектно финансирање, оде на плате, док мали део остане за материјалне трошкове.

Каже како је један колега израчунао да за материјалне трошкове на располагању има тек 270 динара дневно и пита се како је у таквим условима нпр. могуће спровести озбиљно медицинско истраживање у Србији, када само један тест за Алцхајмера кошта 1.500 евра.

Поповић сматра да је чак и 0,3 одсто БДП-а за науку само бројка на папиру, јер научници од почетка године нису добили ни динара за материјал. “Кад слушамо доносиоце одлука кажу да никад боље није било. Добро се пуни каса, а немамо за материјалне трошкове!?”

Гост Дана уживо каже и да се наука у Србији уопште не консултује и да нема никакве спреге са доносиоцима политичких одлука.

(ТВ Н1)