Синдикални скандал
Коментар ФБГ: Најнеповољнија измена у Закону о основама система образовања и васпитања односи се на услов за одлазак у пензију са 40 година радног стажа. Наставници, васпитачи и стручни сарадници у образовању, који имају овај услов, већ од 1. септембра 2013. МОРАЋЕ да иду у пензију, а остали запослени у јавном сектору моћи ће, као и до сада, да наставе радни век до своје 65. године старости.
Као учесник у предлагању измена закона (у оквиру предлога које је доставио СРПС), ФБГ има обавезу да нашим читаоцима, колегама и члановима свих синдиката скрене пажњу на чињеницу да је ову измену, на седници комисије за измене закона, предложила УСПРС. Предлог је великодушно подржао СОС, а представници министарстава одушевљено прихватили. СРПС и ГСПРС Независност били су одлучно против.
УСПРС је овом иницијативом тешко повредила интересе оних чије интересе је требало да брани. А чије интересе је заступала, то може само да се нагађа. Индикативно је да је СОС подржао предлог, а о интересима државе не треба дискутовати – она би нас све послала у пензију, само не може од синдиката. Ипак, испоставило се да може. Мало. Онолико колико се домунђа са неким, „испод жита“.
Овом изменом неколико хиљада наших најстаријих и најпоштованијих колега биће тешко дискриминисано и материјално оштећено. Наиме, у припреми су измене у закону о ПИО, по којима ће сваком ко је отишао у пензију пре своје 65. године бити умањена пензија за 5% за сваки месец ранијег одласка у пензију, што би могло да буде и до 30% умањења! Тако ће једино запослени у просвети имати принудно смањење пензије. О петогодишњем губитку плате колега који ће морати у пензију раније – да не говоримо!
Зашто не и лекари? Хиљаде младих лекара чека посао!
Зашто се ово дешава само нама, у образовању? Зашто не отерамо у пензију и наше најбоље лекаре – специјалисте, који имају 40 година стажа? Рећи ћете: па нема таквих, они не могу да сакупе 40 година стажа пре него што напуне 65 година. Тачно! Али, професори у школама такође (сем изузетно) не могу да се нађу у тој ситуацији.
Ко су онда запослени у образовању које ће погодити и тешко оштетити ова измена закона? Учитељице без факултета, наставнике који су се рано запослили и накнадно школовали и по неког сјајног студента који је завршио факултет пре времена! Да ли је то морално? Да ли је то наш најгори кадар, који „кочи точкове револуције“? Да ли је посао синдиката да прави разлике у количини синдикалне заштите својих колега?
Чак и ако узмемо у обзир аргументе из домена подмлађивања просветног кадра, хуманости према младим људима и заштите природне средине, постављамо питање: чије интересе заступа УСПРС – запослених колега или Министарства просвете? А некада се причало о отпремнинама…
„DANAS“: Primena zakona za penzionisanje sa 40 godina radnog staža ili 65 godina starosti
Penzija čeka 5.000 zaposlenih u školama?
NAŠA PRIČA
AUTOR: V. ANDRIĆ
Beograd – Nekoliko hiljada zaposlenih u osnovnim i srednjim školama moglo bi do jeseni da bude penzionisano, jer je na snagu stupila nova odredba u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po kojoj se u penziju odlazi sa 40 godina radnog staža ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža. To znači da penzija čeka sve nastavnike, vaspitače i stručne saradnike (pedagoge i psihologe) koji pomenuti uslov budu ispunili do 31. avgusta, kada se formalno i završava tekuća školska godina. Ova obaveza važiće i za direktore škola, potvrđeno je Danasu u Ministarstvu prosvete.
Međutim, u tom ministarstvu nemaju podatke koliko bi zaposlenih moglo da bude penzionisano do 1. septembra, dok u sindikatima spekulišu da je reč o 3.000 do 5.000 ljudi. Nastavnici u školama koji su napunili 40 godina staža, a imaju manje od 65 godina, nezadovoljni su zbog novog zakonskog rešenja, jer će im penzija biti i do 12.000 dinara manja od plate.
– Prema našim procenama, oko 5.000 zaposlenih u školama ispunjava uslov za penziju, ali tačne podatke nema ni Ministarstvo, jer ne postoji jedinstvena baza podataka. U Srbiji ima 1.800 škola, a u svakoj od njih jedan do dva zaposlena ispunjavaju novi zakonski uslov za penzionisanje – kaže za Danas Milan Jevtić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja je podržala ovo rešenje.
Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da ova zakonska odredba diskriminiše prosvetne radnike koji su na vreme završili fakultet, dok prednost daje onima koji su studirali do tridesete godine. On ukazuje da će pod „udar“ zakona doći i medicinske sestre u predškolskim ustanovama, jer su one počele da rade po završetku srednje škole.
– Ova odredba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja krši Zakon o radu, koji predviđa da se u penziju odlazi sa 65 godina života. S druge strane, Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju propisuje da se u penziju odlazi sa 45 godina radnog staža i to važi za sve, sem za obrazovanje – kaže Brajković, dodajući da će penzionisanje nekoliko hiljada zaposlenih u školama dodatno opteretiti budžet.
Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović smatra da rešenje iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne diskriminiše zaposlene u obrazovanju, već da se „Brajković buni iz ličnih razloga, jer je napunio 65 godina života“.
– Sindikat obrazovanja nije predložio taj član. To je predlog Ministarstva, a mi se nismo bunili. Takvo zakonsko rešenje je postojalo i u prethodnom zakonu. Niko u školi nije toliki stručnjak da je nezamenljiv. Treba pružiti priliku i mladima koji su godinama na birou i čekaju posao – kaže Pavlović.
On ističe da svake godine oko pet odsto zaposlenih u obrazovanju ode u redovnu penziju, a da će novo zakonsko rešenje obuhvatiti od 3.000 do 4.000 ljudi koji su do sada mogli, ali nisu hteli da se penzionišu.
– To će najviše „kačiti“ učitelje koji su se zaposlili sa višom školom, pa su se kasnije doškolovali. Tačno je da će im penzija biti manja od plate, ali oni su ranije počeli da primaju platu. Valjda i mladi koji su završili fakultete treba da počnu da rade – ističe Pavlović.
Brajković: Ubacivanje viškova
Slobodan Brajković smatra da poenta cele priče nije podmlađivanje nastavnog kadra već da je ovo način da se u škole ubace tehnološki viškovi sa pedagoškim obrazovanjem iz javnog sektora, kada na red bude došla racionalizacija. To se, kako kaže, već dogodilo u vreme kada je na čelu Ministarstva prosvete bio Slobodan Vuksanović.
