Са вероучитељском строгошћу говорим
Душа се синоћ напунила светосавске просвете! Драго ми је што сам био део тога. И то стајање на киши и мразу као нека врста додатне жртве дала је још јачи осећај. Шта нас брига што није било довољно колега. Они који нису дошли су себе осудили да пропусте одличан програм! Могли су за овог Светог Саву да буду људи! Да буду достојансвени! Али нису. Програм је био одличан, са вероучитељском строгошћу говорим. Умесно су оне дивне женице водиле програм, добра поздравна реч, посебно добра беседа колега из Чачка, али и поезија о Светом Сави из Бачке Паланке, избор духовне музике.. Трг је на Светог Саву био заиста диван, просветитељски, достојанствен. И по киши и мразу.
Није то изгледало баш све савршено организовано, али баш то увек, па и у овом случају даје шарм нашој борби. Подсетило ме је на оне скупове 90-тих када је почињала демократска, грађанска свест у Срба бивших комуниста, и када се интелектуална снага скупљала на Тргу и код Теразија да се погледа и поразговара, да да неку разумну реч, да чује неки прави предлог и да сачува своју савест пред Богом и историјом. Били смо синоћ прави, драге колеге! Наравно, грађанска Србија 90-тих је давно продала себе и своје идеале и изгубила душу, али нису изгубили они који су били и тада и сада на протесту за слободног, достојанственог човека, за родољуба који воли и брине за своју зељу и свој народ и будућност деце!
Па нек нас изневере, ако смеју. Изабраћемо друге
Ми можемо да кукамо и да се запитамо, како је могуће да смо толико убијени и уморни да макар своју кичму, ако немамо више ништа друго, не сачувамо усправном? Тачно је да има много колега у Београду који су и јуче, на Светог Саву, били незаитересоавни, а који и данас и сутра неће смети ни себе да запитају, има ли смисла да ја држим час 45 минута и да се понашам као да је све нормално? И на интерет форумима колега, мало по мало појаве се коментари да све то уопше нема никаквог смисла, да је узалуд да се боримо, да ништа не можемо да променимо.. Они желе да кажу не треба ништа ни покушати, већ полако сви своју савест и свест да пригушимо, да гледамо док најбољи напуштају просвету, а други да губе жељу да икада у њу уђу. Па да оставимо поруку генерацијама о себи и времену које живимо како смо били ћутљивци и смутљивци. Простор слободе ипак постоји! Притисак јесте велики, али није као када је било бољшевичко време! Има пукотина и начина да покажемо шта мислимо. И биће све више ускоро!
Неко се жали на лидере синдиката, да ће они изневерити. Па нек изневере, ако смеју. Изабраћемо друге. Али колеге не протестујемо ми ни због кога другог него због себе! Ја сам задовољан што су сви лидери синдиката уједињени и до сада добро воде протесте. Али не протестујем због њих то је сигурно! Лично, уопште не волим синдикате, чак сматрам да су они у Србији левичарско легло и то, не у оном европском социјалдемократском смислу већ неком југо-брозовском знам шта један део њих мисли о веронауци, и то због вероучитеља чланова синдиката и њиховог доприноса школи за ових 12 година није у реду. Чак сам сумњао и да ће ова Академија под ведрим небом бити неки левичарски збор само са фасадом Светог Саве, али погрешио сам и признајем! Скуп је био достојан Светосавске српске просвете! Сигурно достојнији него онај који се одржао поред нас у Народном позоришту или много пута раније у Сава Центру.
Нека нас Свети Сава чува и помогне у свему што часно радимо!
Лично не протестујем ни зато што сам за неку опозициону странку, мада се слажем да ова власт не размишља о просвети јер у школу никада није ни ишла па то ни не разуме. Због тога су и поставили жандармерију око Народног позоришта. Они једноставно нас не разумеју мисле ваљда по свом мерилу да ће наставници да се физички обрачунавају са њима. Наредили би они и да полиција туче наставнике, нека нас то не чуди. То би била освета за шиканирања, јединице, и понављања разреда која су од наставника добили у школи. Универзитетски наставници нек се не брину, они њих не познају
Протестујем и борим се макар својим присуством и солидарисањем због тога што ценим себе и волим српску земљу, узвишени просветарски позив. Они који се плаше нека се плаше за себе, нека нас који смо у борби не ометају и не колебају. У том смислу падају ми на памет оне колеге које су из Крушевца синоћ били на Тргу у Београду. Велики поздрав за њих и за све који су били синоћ! Прочитајте Светосавски проглас одлично је састављен! Срећна слава Свети Сава! Нека нас чува и помогне у свему што часно радимо!
Предраг Ђукнић, вероучитељ
