Наш лист није успео јуче да ступи у контакт са покретачем петиције, а студент проректор Универзитета у Београду (УБ) Боријан Соковић каже за Данас да Студентски парламент УБ не стоји иза поменуте петиције

Скоро 6.000 људи потписало је проглас у којем се позивају студенти и целокупна академска заједница да „стану у одбрану академске честитости, части, угледа и достојанства наших факултета и институција“.

Петиција, потписана са „студенти Београдског универзитета“, покренута је на сајту Петиције24.цом, након што је више од 500 професора универзитета јавно подржало председничког кандидата Александра Вучића.

Да ли су потписници петиције заиста студенти или је позадина целе приче режирана у таборима политичких партија, нико од саговорника Данаса није сигуран. Наш лист није успео јуче да ступи у контакт са покретачем петиције, а студент проректор Универзитета у Београду (УБ) Боријан Соковић каже за Данас да Студентски парламент УБ не стоји иза поменуте петиције.

– Мени је у реду да студенти потпишу такву петицију јер свако има право да изрази свој став о нечему. Није тајна да су многи професори универзитета чланови политичких партија, а пошто је ово слободно друштво могуће је да они потпишу апел подршке неком од председничких кандидата. Међутим, на Универзитету је забрањено политичко деловање и ми у студентском организовању се тога придржавамо – каже Соковић.

Он, међутим, замера професорима који су блиски власти што нису искористили свој утицај да се реше неки од горућих проблема на Универзитету у Београду.

– Нема конкурса за науку, плаћамо индустријску цену струје, нема седнице Сената на којој неко од чланова није констатовао да недостаје новац за струју и грејање… И они очекују да то управа реши. Управа је аполитична. Зашто декани нису искористили своје блиске везе са владајућим структурама да се неки од ових проблема реше? Када апел потпише декан Правног факултета Сима Аврамовић, онда то много говори. Правни факултет је на овај или онај начин увек политички опредељен и има велики утицај на Универзитету, нарочито преко својих алумниста, од којих су многи на високим позицијама – каже Соковић.

Наводи пример да су он и још тројица његових колега из Чачка од јесенас изабрани на челне позиције у студентским телима Универзитета у Београду и да су искористили лична познанства са члановима Одбора за образовање Скупштине Србије да би се изборили за измене Закона о високом образовању, али да нису дозволили да их било ко сврстава међу припаднике одређене политичке опције.

Декан Правног факултета Сима Аврамовић сумња да су потписници петиције студенти УБ, јер осим имена и презимена није надевено обележје ниједне организације. На питање Данаса да ли је у реду да професори универзитета своје име и презиме заложе у сврху предизборне кампање, Аврамовић одговара: „Ако 100 људи подржи председничког кандидата Сашу Јанковића, не видим зашто би било нелегитимно исказати своје становиште.“

Познаваоци прилика на Универзитету у Београду кажу да су и раније професори потписивали различите врсте апела, којима су указивали на негативне појаве у друштву, али да први пут овако велики број имена из академске заједнице јавно стане иза неке политичке личности.

За Миодрага Поповића, некадашњег проректора УБ, то није изненађење, јер је, како каже, власт увек популарна. Тврди и да много више људи гласа за власт него што су спремни јавно да признају. Ни он, али ни Боријан Соковић не искључују могућност да иза прогласа за одбрану академске честитости стоје политичке партије. На такав закључак упућује и чињеница да су академци од 2000. године наовамо свој глас подизали искључиво због услова студирања.

Поповић, који је био и декан Електротехничког факултета, каже да су студенти „јако политизовани“, те да политичке странке имају велики утицај на поједине групе студената. Соковић потврђује општепознату тезу да избори за студентске парламенте на високошколским установама личе на парламентарне, те да има лобирања и различитих врста утицаја. Ипак, каже да је приликом избора за Студентски парламент УБ „недопустиво да неко изађе са политичким ставовима“.