„Остали послови“ Министарства просвете и науке: минимум или максимум процеса рада?
Oвакав закон ће довести до још већих штрајкова у образовању. Пооштравање, тренирање строгоће, претње, утеривање страха, даље централизовање образовног система – то је оно што знају да раде наше просветне власти. Али, коће да их слуша?
Министарство просвете ових дана је на „турнеји“ по Србији: у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду управо се одвија јавна расправа о Нацрту закона о средњој школи. Обављене су три сеансе, још само остаје она у Новом Саду, у понедељак.
Расправа у Крагујевцу, Нишу и Београду протекла је у знаку члана 68 Нацрта. Данас, у Београду, представници свих присутних синдиката (ФБГ, ФССШБ, Независност, СОС и СРПС), сваки на свој начин, образложили су зашто мисле да
ОВАЈ ЧЛАН ТРЕБА ИЗБАЦИТИ.
Стекао се утисак да је пролетњи велики штрајк у образовању, који је кулминирао митингом 25 000 људи, смртно уплашио Министарство просвете и науке, па се неко досетио овог потеза. Можда је у питању и лична сујета челних људи Министарства, па ваљда хоће да се освете штрајкачима уводећи у закон овај члан. А можда се владајућа гарнитура у Министарству (Обрадовић, Костић, Маринчић), опијена ничим изазваном поновном влашћу, мало вратила у златне деведесете (додуше, златне само за њих). Идеолошки гледано, они овим законом покушавају да врате образовање такође у 90-те, методологијом коју најбоље познају али… наставићемо конкретно:
Овај члан је потенцијална бомба за образовање са вишеструким штетним последицама. Најбоље је да га одмах прочитате (доле), па да наставимо:
1. Јасно је да је најштетнија његова последица препуштање запослених на милост и немилост директорима школа. Они би добили ингеренције да процене кога ће санкционисати и отпустити када дође до штрајка, а кога неће. Наиме, овим чланом запослени се обавезује да, док штрајкује, ради све послове из решења изузев 15 минута скраћеног часа. Посебан је бисер да се предвиђа да директор школе може да наложи запосленом „и обављање других послова по потреби“ (да измишља „остале послове“ баш док траје штрајк?) – ово већ има везе са максимумом, а не са минимумом процеса рада!
2. Закон о средњој школи се пише и служи за (углавном) регулисање свих питања која се тичу ученика, а не питања која детаљно регулишу обавезе из радног односа запослених. Ако је „Кровни закон“ избацио чланове који уређују штрајк, остављајући их Закону о штрајку и Посебном колективном уговору (где им је и место), нема никакве логике да се предметним законом (који се у свему мора уклопити у „Кровни закон“), уређује ова материја.
3. Даље, зачуђује и чињеница да се „истрчава“ са овом регулативом, иако је познато да је нови Закон о штрајку тренутно у фази израде, па ћемо вероватно доћи у ситуацију да одредбе о штрајку у Закону о средњем образовању буду у супротности са одредбама из будућег Закона о штрајку.
4. МОР. Међународна организација рада. Знате већ, ту плочу окрећемо већ целу једну деценију: Србија је потписник међународних конвенција које регулишу, између осталог, и права запослених у штрајку. Наше тврдоглаво Министарство просвете и науке неће ни да чује за есенцијалне делатности, неће ни да чује за чињеницу да образовање у свету не спада у делатности на које се примењује минимум процеса рада и не жели да поштује оно што је ова држава потписала.
5. Да закључимо: овакав закон ће довести до још већих штрајкова у образовању. Пооштравање, тренирање строгоће, претње, утеривање страха, даље централизовање образовног система – то је оно што знају да раде наше просветне власти. Али, ко ће да их слуша? У протеклом штрајку, помоћник министра просвете Зоран Костић (исти који данас води јавну расправу) је директорима издао наредбу да санкционишу синдикалне руководиоце. И, шта је било од тога? Ни један директор у Србији га није послушао! Али је зато господин Костић добио од нас на поклон митинг од 25 000 људи и закрчен Београд.
Биће и горе!
Из текста Нацрта закона о средњој школи:
VII ШТРАЈК ЗАПОСЛЕНИХ
Право на штрајк
Члан 68.
Запослени у школи остварују право на штрајк, у складу са законом.
Штрајкачки одбор и запослени који учествују у штрајку дужни су да штрајк организују и воде на начин којим се не угрожава безбедност запослених и ученика, имовине и омогућава наставак рада по окончању штрајка.
Запослени у школи остварују право на штрајк под условом да обезбеде минимун процеса рада школе.
Минимум процеса рада
Члан 69.
Минимум процеса рада натавника обухвата:
1) извођење наставе и других облика непосредног образовно-васпитног рада са ученицима у трајању од 30 минута, у оквиру дневног распореда;
2) припремање и планирање наставе;
3) оцењивање ученика;
4) обављање испита;
5) осигурање безбедности ученика;
6) рад у одељењском већу и другим стручним органима;
7) вођење евиденције, педагошке документације;
8) издавање јавних исправа;
9) обављање других послова по налогу директора школе.
Минимум процеса рада стручног сарадника је 20 часова рада недељно у погледу остваривања свих облика рада са ученицима, наставницима, педагошким асистентима, родитељима, односно старатељима ученика и обављање других послова по налогу директора школе.
Минимум процеса рада осталих запослених одређује директор посебним актом, по прибављеном мишљењу репрезентативног синдиката школе.
