Перманентним образовањем и паралелно спроведеном праксом лакше се долази до посла – каже за Телеграф др Бојан Ристић
Последњих дана је било много речи о значају дуалног образовања, међутим ви већ са тим имате искуства?
– Једна од основних идеја нашег Центра за развој каријере, јесте активан рад на усавршавању и развоју каријера, а да бисмо реализовали поменути циљ, константно радимо на унапређењу постојећих и успостављању нових партнерских односа са многим компанијама. То је све са циљем да обезбедимо праксу кроз рад у реалном пословном окружењу. Ми желимо да наши студенти што пре добију прилику да воде реалне пројекте, јер током студија имају прилику да воде тзв. ”виртуелне пројекте”. Пракса им омогућава да се раније сусретну са оним што ће једном радити.
Које су по вама предности дуалног образовања?
– Студенти већ током школовања добијају прилику да током праксе у некој од компанија представе себе, а многе од њих касније те компаније и ангажују. То је једна од основних предности коју доноси дуално образовање. Друга, добра ствар дуалног образовања је то што је то добитак на дуже стазе. Рецимо, иако ваши студенти не остану у матичној кући добиће посао у некој од партнерских компанија, а сарадња ће се наставити на обострано задовољство. Другим речима, никако не губите.
Колико је по вашем мишљењу потребно времена да дуално образовање у потпуности код нас заживи?
– Дуално образовање је процес и то могу слободно да кажем да се ради о деценијском процесу. Примери који нам могу бити водиља су системи дуалног образовања у средњем стручном и високом струковном образовању у Немачкој и Аустрији који су у том смислу показали добре резултате. Ми дужине тога процеса треба да будемо свесни, а темпо којим ће моћи да се имплементира и који тип модела дуалног/струковног образовања би се примењивао, првенствено зависи од капацитета.
Са којим проблемима ћемо се сусретати током овог процеса ?
– Основни проблем са којим се сусрећете је да праксу организујете тако да то не ремети превише реални темпо рада. Морам да нагласим да један од већих проблема представља јаз који постоји између динамике коју са собом носи привредно окружење и оно које одликује школство. Ово је можда и највидљивије у ИТ сектору који је спада у ред сектора које се најбрже развијају.
Какву сарадњу имате са Министарством образовања, Привредном комором и другим државним институцијама?
– Да бисте уопште могли да радите, морате да добијете акредитацију коју вам издаје Комисија за акредитацију коју добијате само уколико испуњавате све услове за рад на основу прописаних стандарда, што сми ми испунили. Тек на основу тога вам Министарство образовања одобрава рад, односно издаје дозволу за рад. Са Привредном комором имамо изванредну сарадњу, што је донекле и разумљиво, јер нам је циљ исти – да створимо снажну везу између образовног система и привреде.
Шта је по вашем мишљењу од пресудног значаја за мотивацију младих?
– Ако вам кажем да наша Висока стуковна школа ИТС, сарађује са 40 великих компанија попут “Комтрејда”, “Кока Коле”, “ЈТИ”, “Хенкела”, “Холцим”, “ДДОР”, “Нектар”, “Филип Морис”, “Фриком”, “Грејв”, “Ред Бул”, “Имлек” итд. и да наши студенти врло брзо након студија започну своју каријеру у некој од поменутих компанија, невладиним организацијама, државним институцијама, мислим да је мотив врло снажан.
На који начин пракса према вашем мишљењу утиче на развој иницијативе и да ли знате примере да су неки од ваших студената након студија покренули сопствени бизнис?
– Ако је питање да ли обавезна пракса коју ми у нашим школама негујемо доприноси развоју предузетничког духа код младих, онда је мој одговор – донекле. Имамо примера да су неки од наших студента имали занимљиву идеју за старт уп, али да је нису сами и реализовали, већ су је као такву препознале велике фирме. Треба имати у виду да се ради о изузетно младим људима, тако да иако нису прву идеју сами развили, не значи да касније неће. С друге стране, један део наших студената наставља породични бизнис, мада је у питању мањи број њих.
(„Телеграф“)
