Дрогу убацују преко најпопуларнијих ђака у школи
Млади људи су најподложнији да пробају дрогу, а што касније дођу у контакт са психоактивним супстанцама, то су мање шансе да постану зависни, тврди Ламбе Ђорелијевски, шеф одељења за сузбијање наркоманије у МУП РС.
– Дилери око школа покушавају да дођу до муштерија. Врло често је то преко најпопуларнијих ученика, такозваних звезда школа, и на тај начин покушавају да привуку у дружењу што већи број ђака. Циљ им је да зараде што више новца. Међутим, човек сам одлучује да ли ће пробати дрогу и тешко је овде говорити о томе да је неко неког “навукао”. Окружење и године су пресудни да неко проба дрогу, али је важан и лични став – каже Ђорелијевски.
У Београду је смањен број хероинских зависника, а највећа опасност су синтетичке дроге. Проток информација и могућност лакшег путовања преко граница омогућавају да се једноставније набављају супстанце које су неопходне за производњу синтетичких дрога у малим кућним лабораторијама.
Најразорнија дрога, хероин, која према речима Ђорелијевског годишње однесе око 70 живота само у Београду, већ неко време није најраспрострањенија код нас.
– Хероин је једна од ретких дрога која изазива и физичку зависност. Његова цена није мала, минимална доза је око 10 евра, па кад неко мора да узме три пута на дан, а врло брзо се долази до те фазе, треба му око 30 евра дневно. Мали број људи има толико новца и они да би дошли до средстава, често се баве незаконитим радњама. Крађе су учестале, износе и продају ствари из куће, а на крају стигну и до разбојништва – каже Ђорелијевски.
Полиција и држава су у претходном периоду учинили много да се број хероинских зависника смањи.
– Тежиште смо ставили још пре 20 година на борбу против хероина и на неки начин смо успели да смањимо број хероинских зависника, пре свега код адолесцената и средњошколаца. Међутим, синтетички канабиноиди су у порасту, и они који га производе брзо мењају његов састав избегавајући тако да за производњу користе супстанце које су на листи регистрованих дрога. И док се те супстанце нађу на листи забрањених, оне за то време већ направе неку штету док су у промету. Пре неколико година био је популаран биљни тамјан који се могао легално купити, а данас је то већ забрањена супстанца – каже Ђорелијевски.
Викендашке дроге
– Хероин се потиснуо у руралне делове града, код корисника који нису у систему образовања и запослених. Међутим, синтетичке дроге су преузеле примат, а много им је теже ући у траг. То су такозване “викендашке” дроге, оне не морају да се узимају редовно, већ најчешће када су њихови корисници у проводу викендом. Амфетаминске дроге су у порасту, некада је био само екстази, а сада су се појавили и амфетамин-сулфат те метамфетамин, такозвани спид, ајс или бело… Ово су дефинитивно времена корисника хемијски произведених дрога – закључује Ђорелијевски.
Ни генерацијски јаз више није толико дубок
– Није реткост да код нас у домаћинствима живе и по три генерације. Док су баке и деке бежале од дрога као од нечег најстрашнијег, већ добар број родитеља садашњих адолесцената је имао искуство са дрогама и другачије гледају на проблем – каже Ђорелијевски.
Најчешћи разлог зашто се неко одлучи да проба дрогу је да се идентификује са групом.
– Појавила се теорија о генетској предиспозицији. Међутим, нема правила ко ће ући у зависност. Дрога је у Београд ушла из кругова богатих, преко деце утицајних родитеља и та прича је тачна. Данас, међутим, не постоји разлика да ли је корисник на маргини друштва или „селебрити“. Свако може да упадне у проблем са дрогом. Међутим, кад се дође до хероина, проценат излечења је јако мали и износи око седам процената – каже Ђорелијевски.
Све почиње с марихуаном
Инспектор каже да се млади корисници тешко одлучују на лечења и да често на крају за излечење буде касно.
– Што су корисници млађи, много се теже се одлучују да крену на лечење. Као и код других болести, што се у ранијој фази крене у лечење, лакше се долази до излечења. Нису наравно сви пушачи марихуане отишли на хероин, али сваки хероински зависник је почео са марихуаном – каже Ђорелијевски.
(Курир)
