Вербићу, нисмо се тако договорили!
За свој погрешан програм отпуштања 1.000 радника из просвете г. Вербић тврди да је то „резултат компромиса са синдикатима“. Министар и синдикати никада о томе нису разговарали.
За свој погрешан програм отпуштања 1.000 радника из просвете г. Вербић тврди да је то „резултат компромиса са синдикатима“. Министар и синдикати никада о томе нису разговарали.
Нови закон о уџбеницима требало би да обезбеди квалитетне уџбенике који ће бити доступни свим ученицима и заштитити породични буџет. Закон би требало да реши и проблем корупције и нетранспарентности у избору уџбеника
Више је разлога за доношење новог закона. На првом месту отклањају се извори и последице рђаве праксе. Најпре, афирмишу се вредности објективности, квалитета, конкуренције, антикоруптивности, видљивост мреже надлежности. Другим речима, нормативно се регулише објективнији поступак одобравања у првом и другом степену
Највећа ставка у потрошњи држава ЕУ је социјална заштита, на коју је отпадало 40,2 одсто укупне потрошње. Код нас је удео у БДП-у за те намене два и по пута мањи (17,8 одсто). Издаци за образовање, на пример у Србији износе око пет одсто БДП-а. Европски просек је 10,3 одсто.
ЧАЧАК – Организација „Двери“ води кампању против пројекта „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“, а на свом сајту су истакли да, иако су из уџбеника својом кампањом успели да избаце негативне ствари, овај пројекат наставља негативно да делује на ученике
Могао би Вербић да се распита о отпремнинама, тј. да се отпремнине дају само онима ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА, како би држава касније уштедела на том радном месту, које уствари више и не постоји.
Сигуран сам да је премијер мислио да у следећој години буде више улагања у секторе образовања и науке – тумачи Вербић премијерове речи.
Иван Ивић, један од наших водећих стручњака за образовање, оцењује за Данас да су Вучићеве најаве о 2016. као години реформи „импровизација“
Пропаст образовања није само српски синдром. У „нашем окружењу“, негативне појаве у образовању су идентичне. Значи, не ради се само о одговорности српских просветних власти, већ је у питању „глобална друштвена акција“, како би се образовни системи у многим „изабраним“ државама једноставно урушили!
На састанку је, између осталог, договорено да се упути допис са контакт именима представника синдиката (на нивоу 17 школских управа), како би представници Министарства из школских управа, заједно са синдикатима, радили на спровођењу горњих задатака.
Ако је већ решио је да се обрачуна са незаконитостима које урушавају наше образовање, да ли ће погледати досијее ученика који су уназад годинама премештани у поменуте гимназије и ко је у име Министарства просвете потписивао такве налоге?
Пре неколико година, г-ђа Смиља Крнета је, на таласу „рационализације“, „мазнула“ 15.000 евра отпремнине да би (кобејаги) отишла у пензију. Пошто је договор био другачији, она је наставила да ради за МПНТХ, по разним уговорима и основама, јер „за њу нема замене“
Нити лекар, нити пекар, нити апотекар. Нити ловац, нити риболовац. Нити комора, нити струковно друштво. Изгледа да је „Друштва директора школа Србије“ управо и основано да се бори за личне интересе „вечитих директора“, о чему и говори овај чланак
Кичму таквог централизованог система чине директори школа, а „најбољи“ су они у другом, трећем и четвртом мандату, јер да нису слушали и спроводили наредбе Министарства просвете, школских управа, локалних моћника и инспекција, не би се толико ни задржали на том месту
Протекли штрајк просветних радника донео је многе добре резултате. Тренутно је у току јавна расправа о нацрту Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања. Много тога смо већ постигли, али укључите се у јавну расправу како бисмо постигли још више!
Верујте, петицу увек можете одбранити, јединицу НИКАДА, остале оцене понекад. Учинимо ово друштво срећним! Нека су благословени у својој срећи и незнању! Не постоји ниједан други начин да нам штрајк успе. Верујте!
Споразум о мирном решавању спорних питања јесте био основ за прекид штрајка, али он такође садржи елементе на основу којих Министарство просвете има велике обавезе према синдикатима
…о очајном стању у нашем друштву Након што су ученици Зрењанинске гимназије јавним писмом указали да су
Осми број часописа ФБГ управо је освануо у свим гимназијама Србије. Доминирају репортажа из Ваљевске гимназије и интервјуи са два Ваљевца: Матијом Бећковићем и Војом Брајовићем.
Уместо да мајка, социјално, кривично и материјално, одговара на суду (а неће), она доспева у медије који од ње и њеног детета праве потенцијалне хероје неке завере против њеног детета!
Хоћемо ли наш језик, писмо и традицију сачувати ако нам уџбенике за наше ђаке пишу Немци, Словенци, Хрвати и… Шта смо постигли у образовању у протеклих 14 година, а да за то новац није дала ЕУ, Сорош и њима слични?