Home >> Друштво,Образовање >> За образовање трошимо двоструко мање од ЕУ

kaludjerica

 

Политика:

У Србији постоји уврежено мишљење да од наше државне потрошње нема веће и да је Европа много рационалнија у тим трошковима од нас. Истина је, међутим, мало другачија. Према подацима званичне статистике Европске уније – Евростата, просечна јавна потрошња у земљама ЕУ износи 48,1, док је у Србији 46,1 одсто. У Финској, Француској, Данској и Белгији она чак прелази 50 одсто.

Највећа ставка у потрошњи држава ЕУ је социјална заштита, на коју је отпадало 40,2 одсто укупне потрошње. Код нас је удео у БДП-у за те намене два и по пута мањи (17,8 одсто). Издаци за образовање, на пример у Србији износе око пет одсто БДП-а. Европски просек је 10,3 одсто.

То што је Србија на средини европске листе по уделу државне потрошње у бруто домаћем производу (БДП), ипак није разлог за славље. Ђаво је, кажу економисти, у детаљу.

– По нивоу економске развијености ми нисмо на средини европске листе, већ на самом дну – каже Милојко Арсић, професор Економског факултета. Зато и не можемо да се упоређујемо са онима који су на врху листе по уделу јавне потрошње, јер је реч о развијеним економијама. Ми треба да се упоређујемо са економија сличног нивоа развијености, а то су Бугарска и Румунија, на пример. Удео јавне потрошње у БДП ових земља је знатно нижи него код нас и износи око 35 одсто. Да би економије у развоју расле по већим стопама, неопходно је да се јавна потрошња прилагоди њиховом нивоу развијености. Нама су потребне стопе раста од по четири до пет одсто годишње, што је био случај пре кризе.

Иначе, Фискалном стратегијом коју је влада усвојила пре неколико месеци, предвиђено је да се удео јавне потрошње у БДП-у до 2017. смањи на 41,9 одсто. И то тако што ће се највише смањити расходи за запослене (са 10,9 на 8,6 одсто) и пензионере (са 13,1 на 11,2 одсто). При том ће расходи за субвенције остати на готово идентичном нивоу (са 2,6 на 2,4 одсто БДП-а). Истовремено расходи за камате ће се повећавати (с 3,5 на четири одсто). Ни јавне инвестиције се у наредном периоду неће повећавати и остаће на нивоу од око три одсто.

Према речима Арсића постоји једна системска закономерност када је о уделу јавне потрошње у БДП реч. Земље са социјалдемократском традицијом, попут Француске, имају висок ниво јавне потрошње.

ek_Drzavna-potrosnja

– Либералне привреде, попут Америке или Британије, на пример, имају нижи ниво државне потрошње – истиче Арсић и додаје да је забрињавајуће то што држава, преко фирми у државном власништву, много учествује у укупном БДП-у (око 40 одсто).

И Горан Радосављевић, доцент на Факултету за финансије, економију и администрацију (ФЕФА) такође сматра да земље са социјалдемократском традицијом имају већу државну потрошњу.

– Али је и прерасподела код њих велика. Односно јаку социјалну државу они финансирају преко високих пореза. У земљама либералног капитализма су ниски јавни расходи. Али су и пореске стопе ниске. Ми лутамо између та два концепта, јер имамо високу јавну потрошњу и ниске пореске стопе. Што је неодрживо. Наш пут јесте према европском стандарду и на неки начин се популаришу мере штедње, јер држава мало зарађује. Проблем је што је наш БДП низак. Номинално је нижи од Хрватске и Словеније, које су мање економије од наше. Кључно је, ипак, на шта се средства троше, а не њихова висина – сматра Радосављевић.

Ако привреда не функционише онда и јавни приходи морају да буду мали, додаје. Проблем је у томе што смањење државних расхода негативно утиче на економску активност, а мала економска активност смањује приходе од пореза, додаје.

– То значи да на тај начин економије практично улазе у зачарани круг, јер се са смањењем јавне потрошње смањује и БДП. Упркос мерама штедње, удео државне потрошње у БДП-у остаје исти – каже Радосављевић и додаје да је Србија у последњих неколико година повећала све пореске стопе, али да то није било праћено повећањем пореских прихода, јер је економска активност падала. Зато према његовим речима треба смањивати нефункционалне субвенције и расходе за камате, а повећавати јавне инвестиције које стимулишу привредни раст.

Највећи пад јавне потрошње изражене у БДП-у према подацима Евростата које преноси Танјуг, имале су Грчка и Словенија, а највећи раст Кипар, Малта и Аустрија. Укупну потрошњу већу од половине БДП-а имало је осам чланица Уније (Белгија, Данска, Француска, Италија, Мађарска, Аустрија, Финска, Шведска), а мању од 40 одсто БДП-а шест чланица (Бугарска, Естонија, Ирска, Летонија, Литванија, Румунија), наводи Евростат.

Аница Телесковић
Политика

One Comment

  1. Драган каже:

    Да је више памети и добре воље не би се поредили са другима, већ би знали шта желимо и који пут да одаберемо.

Top