Политичар и публициста; министар просвете од 17. маја 1920. до 18. јула 1921, од 24. децембра 1921. до 16. Децембра 1922, од 27. марта до 27. јула 1924. и од 6. Новембра 1924. до 18. јула 1925.
Рођен је у Костајници 26. октобра 1875. Релаку је завршио у Карловцу 1884, а Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу 1898. године.
Као студент Српске православне учитељске школе у Пакрацу предавао је историју, географију, немачки, гимнастику и био чувар збирке учила за историјску и географску наставу школске 1898/99. и 1900/01. Редовни професор у Српској православној вјероисповедној женској учитељској школи у Карловцу био је од 1. септембра 1901. до 1. јануара 1903. Године, а од школске 1903/04. и 1904/05. члан Школског савјета у Српској учитељској школи у Карловцу.
За посланика Хрватског сабора изабран је 1906, а потом је делегиран у Мађарски сабор у Будимпешти. Био је вођа Хвратско-српске коалиције за време Аустро-Угарске монархије и због тога затваран и прогањан од власти. После ослобођења Народно вијеће у Загребу, највише његовим радом и заслигом, донело је одлуку о уједињењу са Србијом.
Уређивао је Нови Србобран, лист Српске самосталне странке.
У првој влади Краљевине СХС био је министар унутрашњих дела од 1918. до 1920/21. и председник Демократске странке. Са Николом Пашићем формирао је владу националног блока 1924, али је већ 1925. прешао у опозицију, и са Стјепаном Радићем основао Сељачко-демократску странку 1927.
Као министар просвете тежио је да културна и просветна политика буде демократска и либерална. Залагао се за државне школе и одлучно одбацивао и помисао на давање просветне аутономије. Био је за отпуштање из службе просветних радника који „противно Уставу, државним законима и заклетви“ раде.
На његов предлог озакоњена је уредба о Вишој педагошкој школи 30. августа 1920, па је отворена Виша педагошка школа у Београду и у Загребу. Основане су: Пољопривредна школа с рангом потпуне средње школе 27. децембра 1920; Нижа средња пољопривредна школа с рангом непотпуне средње школе 30. новембра 1921; Болничарска подофицирска школа 5. маја 1924; Бродарска подофицирска школа с рангом дворазредне средње школе 16. августа 1924. и Школа за слепу децу у Земуну 1920.
Како закони о уређењу школа у Краљевини СХС нису били уједначени што је условило и разлике у наставним плановима и програмима наредио је Просветном савету, одлуком од 20. фебруара 1925. да се „одмах узму у дефинитиван рад до сада израђених 17 законских пројеката“. Јединствени наставни план и програм за четвороразредну основну школу споро је напредовао, израђен је 1925, а као План и програм за четвороразредне основне школе прихваћен 1926.
Сменом министара мењали су се закони и наставни планови и програми.
У октобру 1920. донета су Правила о ђачким трпезама за ученике учитељских школа и педагошких одељења, ради помоћи сиромашним ученицима, и Правила о благодејању ученика-ца учитељских школа да би се сиромашним а одличним и врло добрим ученицима помогло. Издржавање, новчана помоћ (благодејање) зависило је од висине буџета, и од правила која су прописана 15. фебруара 1885, а мењана су сваке школске године.
Умро је у Прагу, 15. септембра 1936.
ДЕЛА: Победа народне мисли, 1924; Ми смо победили, 1925; Погледи на стање у Југославији, Праг 1931; La dictature du roi Alexandre, Paris 1933.
