Home >> Историја,Ћирилица >> 1552: У Београду штампана прва књига ћирилицом

  • Форум
  • Коментари су искључени на 1552: У Београду штампана прва књига ћирилицом
1552: У Београду штампана прва књига ћирилицом

 

Београд – На данашњи дан, 17. августа 1552. године, 4. августа по јулијанском календару, штампана је прва књига у Београду – Београдско Четворојеванђеље, на ћирилици. Зове се и “Четвороблаговестије”.

Спада у књиге тзв. велике осмине, јер је величина њених листова 20 x 30 цм. Штампани простор на страници потпуно је испуњен текстом 14 x 21.5 цм. Текст је сложен у 24 и 25 редова и има 211 листова.

Књига је украшена богатим орнаментима урађеним у куваном дрвету ораховине. Садржи осам великих орнамената и 392 иницијала. Углови и спољне стране испреплетени су белим шарама. Цртана слова су украшена стилизованим листићима или искићена белим лозицама. Тип слова и иницијала преузет је из старих српских рукописних књига (утицај средњевековног, сопоћанског сликарства).

На основу воденог жига – лађарске котве која се налази у кругу, а изнад које стоји шестокрака звезда, може се закључити да је папир за штампу ове књиге набављен у Италији. Између целина увезани су празни листови. Књига садржи четири канонска јеванђеља (Матеја, Марка, Луке и Јована), затим евангелистар са прегледом верских јеванђеља. Последња два листа садрже поговор.

Књигу је крупним ћириличним словима штампао Тројан Гундулић, члан Дубровачке колоније у Београду.

Из поговора на крају књиге може се закључити да је књига штампана у штампарији коју је основао кнез Радиша Дмитровић кога је у току припрема задесила смрт. Да би потом посао наставио Дубровчанин Тројан Гундулић.

О покретачу београдске штампарије Радиши Дмитровићу мало се зна, док се о Тројану Гундулићу, дубровачанину, занатлији и трговцу у Београду зна много више.

Тројан је једно од ванбрачне деце Федерика Гундулића, дубровачког племића и пучанке, вероватно служавке у његовој кући, Томуше. Иако званично признат од оца никада није стекао племићку титулу. У Дубровнику је завршио берберски занат, којим се и бавио у Београду. А поред тога, бавио се и трговачким пословима што му је омогућило да прихвати финансирање штампања књиге. Као и већина Дубровчана у Београду био је становник дубровачке колоније.

Када се упустио у издавачки подухват обезбедио је искусног зналца књиге и вештине штампања, јеромонаха Мандарија. Мандарије је обављао редакцијске послове, одлучивао о техничком и уметничком обликовању, избору предложака за орнаментику заставица и иницијала.

Књига “Београдско четворојеванђеље” спада у најбоља остварења старог српског штампарства.

Top