Реформа гимназије: Без појашњења
Одржан састанак у Министарству просвете, науке и технолошког развоја у вези реформе гимназије
Одржан састанак у Министарству просвете, науке и технолошког развоја у вези реформе гимназије
Брнабићева и Шарчевић у школској клупи – Влада Србије за увођење дигиталних уџбеника определила 70 милиона евра
Ученике првог и петог разреда основне школе и првог разреда гимназије од септембра следеће године очекује ново градиво, нов начин учења и нови уџбеници, али и мање лектире
Форум средњих стручних школа предложио је министру просвете да у образовни програм гимназија уведе стручно образовање, с обзиром да су у њима у августу 2017. године остала празна 1.233 места, што значи око 50 одељења мање
Једном недељно по један час или сваке друге недеље по два часа, учитељи ће са својим ђацима тематски повезивати садржаје различитих предмета, уз обавезну употребу информационо-комуникационих технологија.
Садашња генерација првог разреда средње школе на крају четврте године, уместо матурског, полагаће завршни испит као једини услов за упис на многе високошколске установе
Ученици првог разреда гимназије (природног, друштвеног и општег смера) од јесени ће имати два часа више у недељном распореду (33 уместо садашњих 31)
Испити из српског и математике носиће по 13 бодова, а комбиновани тест 14 бодова
Коментар ФБГ: Како да поверујемо овој намери Министарства просвете? Још 2003, у тадашњем новом кровном закону, стоји да наставници могу
Уџбеници неће морати да се штампају, јер ће моћи да буду дигитални – једна је од кључних новина. Јавна расправа о овом документу почеће крајем ове недеље, када ће сви заинтересовани моћи да дају своје примедбе.
Министар просвете унапред наглашава да наставници нису тренутно квалификовани за промене. Тек да се за евентуалне неуспехе унапред зна ко ће бити крив
Ђорђевић је рекао да се ради и на преквалификацијама и увођењу дуалног образовања, како би могло да се предвиди где су потребни радници одређених струка, што је важно за инвеститоре који долазе, али и оне који већ послују у Србији.
Ако надлежни за реформу гимназијског школовања уваже сугестије наставничког кадра, гимназијалци ће добити више простора за самостални истраживачки рад, градиво ће бити сажето, број предмета смањен, модерне технологије користиће се обилато, кабинети ће бити опремљени савременим наставним средствима, а настава ће прерасти у електронску.
Светлана Kисић са Економског института је указала да је, од укупног броја младих који су запослени, само 7, 8 одсто у предузетничким водама и да се на основу истраживања може закључити да неформални облици предузетничког образовања дају боље резултате од учења кроз формалну наставу.
Министар је увек министарство. Није то један човек, увек је апарат. Коме смета филтер који се зове држава, влада, министарство, а на крају и тај министар?
Да ли стварно ико разуман и непоткупљен мисли да нас ЕУ толико воли да би нам давала бесповратна средства, како би „омогућила младима да добију образовање које се поклапа са потребама тржишта и тако остану и пронађу посао у земљи“? Циљ свих „донација“ из ЕУ је управо супротан: усмерити наше школоване људе у ЕУ, како би се задовољиле потребе њихове привреде, а наша уназадила!
То на веома јасан начин одређује понашање директора који ће чинити све да министар буде задовољан њиховим понашањем
Данашња српска власт је преко свог министра просвете Младена Шарчевића, изгледа одлучила да доврши заустављену реформу Гаше Кнежевића, а можда и Мирјане Марковић, Шарчевићеве давнашње колегинице са Универзиета у Београду
„То значи да би неко, ко би из локалне самоуправе прешао у просвету, могао да задржи већу плату, чиме се дискриминишу просветни радници који су годинама радили у просвети без могућности напредовања“, стоји у саопштењу.
Министар просвете Младен Шарчевић рекао је данас да држава нема довољно новца и да никоме неће наметати обавезу увођења ђачких униформи, али да ће се изменама закона које ускоро следе створити услови да се обезбеди новац за ову намену.