Наставниче, седи један!
Колико су заиста родитељи компетентни да оцењују рад наставника? И да ли би се ова идеја могла претворити у некакву врсту пресије или уцене родитеља према наставницима?
Колико су заиста родитељи компетентни да оцењују рад наставника? И да ли би се ова идеја могла претворити у некакву врсту пресије или уцене родитеља према наставницима?
Дејан Деспић, познати композитор и редовни члан САНУ, недавно је жестоко узбудио духове, јер се у отвореном писму градоначелнику Синиши Малом одрекао награде Града Београда за музичко-сценско стваралаштво за 2015. и вратио га, „заједно с његовом новчаном подлогом”.
Бојим се да у Србији овог тренутка постоји нека врста радикалног непознавања сопствене традиције, историјског наслеђа, али и актуелних политичких вредности – каже председник САНУ Владимир Костић
Министар је поменуо новчано кажњавање за неоправдане изостанке само као један од многобројних примера како се може појачати улога родитеља у школама, али су поједини медији његову изјаву погрешно интерпретирали.
Синови четири угледна професора Машинског факултета у Београду раде као асистенти на том истом факултету!
Знање информатике је потребно свој деци, без обзира на то чиме ће се сутра бавити. Шта год да неко прави, биће у великој предности ако може лепо да спакује и прода тај свој производ коришћењем дигиталног маркетинга
МПНТР повредило је права ученика, јер је током уписа и након полагања пријемних испита за рачунарске гимназије променило правила уписа
Намера је да добијемо што више идеја и сугестија у наредних месец дана, како би после тога акт ушао у процедуру, био размотрен и усвојен у верзији како одлучи већина чланова
Ако је на крају за неку утеху и поправљање расположења, начули смо да МПНТР и Град Београд неће угасити „Ђуру Стругара“ јер су одустали од намере да ове године крене у рационализацију мреже школа!
Заосталост је постала једна врста моде. Помодно је и популарно бити заостао… Цивилизовани са завишћу гледају на заостале. Заостали су постали носиоци напретка, синоним здравља, авангарде
„Искористи прилику и бежи одавде што пре“, све је чешћа реченица коју млади чују од својих искуснијих родитеља, рођака и пријатеља. Четворо наших саговорника послушало је тај савет и отпочело нови живот преко гране док је њих четворо одлучило да се, после живота у иностранству, врати у Србију.
Шокантно је то са којом брзином смо на њих огуглали, са којом брзином се Србија помирила са културним кодом који промовише ово чедо орвеловске забаве, и са којом лакоћом и одушевљењем таблоиди јављају да је она примитивна и зла девојка, по занимању играчица на шипки по вашарима, постала још популарнија и боље плаћена, пошто је избачена из „Парова“
Да ли знате шта би се догодило кад би ми, васпитачи почели да зовемо центре за социјални рад па да пријавимо сваку маму која до 6 сати блеји на Ади а дете јој у јулу и августу нема ниједан изостанак, а она незапослена?
Поплава вулгарности и порнографије, посебно у ТВ ријалити програмима, шири се Србијом и нема добровољаца (има ли институција?) да нешто учине по том питању
Ученици осмог разреда јуче су полагали завршни испит из српског језика. И док је већима малих матураната наводила да је тест лакши него што су очекивали, српске јавне личности су се богами презнојавале док су нам давале одговоре
Ако први спот Маце Дискреције у коме се она брчка у фонтани блокира Јутјуб и изазове пажњу као нова Ријанина песма, ако је нови дечји идол уместо Бранка Коцкице, у посттранзиционо доба, постао угледни криминалац Кристијан Коцкица…
Музичар, писац, једриличар, бунтовник с домаћим васпитањем и самопрокламовани „медијски манипулатор“, Антоније Пушић познатији као Рамбо Амадеус, у необичном разговору за часопис ФБГ објашњава зашто не жели да постане министар, однос између културе и супкултуре, каква школа треба да буде, али и зашто је демократија превазиђено друштвено уређење
да Ви, у складу са Законом о раду, лепо пошаљете колегу Увлачковића у пензију, што сте били дужни да учините пре годину дана, а да мени, по основу ПКУ и листе вишкова, лепо дате његове часове…
Често смо Вас тражили по кафанама, носили смо Вас кући по потреби, не сећам се ни који предмет сте ми предавали. О, кад се сетим…
Д. М.: Шта ти је, бре, шта се дереш, смири се! Ма, ко си ти, шта ми се увлачиш? Што си тако одрпан?
ФБГ: Ја сам просветни радник.
Д. М.: А? Је л’ постоје још радници? Што си тако испијен? Зашто имаш тако дуге руке, велике очи, уши и зубе?
ФБГ: Ја сам просветни радник. Д. М.: Нема те на списку. Али пратим медије, сваки час се нешто буниш и штрајкујеш. Никад ти није доста. Сваких шест месеци тражиш повишицу. Где ће ти душа?