Тема: Увести српски језик на факултете?
УВОЂЕЊЕ НОВОГ ПРЕДМЕТА НА ФАКУЛТЕТЕ Сви мисле да га одлично познају, али истраживања показују да је реалност поражавајућа
ћирилица
„Данас“ о ћирилици
Каква спрдња аутора „неписмених патриота који можда не знају баш српски језик, али ћирилицу обожавају до имбецилности“ и, коначно, саме ћирилице. Срамотно.
Трг од ћирилице
„Током више од четврт века постојања и плодотворне мисионарске делатности, објављено је преко 650 наслова ћириличних књига духовног, историјског и уметничког садржаја. Овај издавач је објавио сабрана дела Петра Првог Петровића Његоша, Петра Другог Петровића Његоша и краља Николе (у овом издању дела краља Николе први пут је објављен његов кратки роман `Деспа` о Јелени Балшић, ћерки кнеза Лазара).
Конгресна библиотека САД брани српски језик – а ми?
Академска заједница у Србији је затворена у свој „културни, академски свет“, и већ деценијама се бави вегетирањем на српској јавној сцени, вечито наводњавана из српског буџета, и вечито се грејући на сваком политичком сунцу које осване на Балкану
Нови предмети и више часова српског језика
Стратегијом се снажно истиче да су српски језик и ћирилица темељна упоришта српског националног идентитета и да их је као такве неопходно афирмисати и законски заштитити. А та се заштита мора односити на промовисање, очување, неговање и обавезну примену норме стандардног језика – указује Ковачевић.
Декларативно залагање за ћирилицу
Може се оправдано поставити питање – да ли РТС не хаје за препоруке министарства, или је залагање министарства само декларативно и служи за стварање привида да се врши борба за очување ћирилице
Студенти предали петицију подршке мерама за заштиту ћирилице
Вукосављевић је захвалио студентским представницима за овај вид подршке, уз заједничку оцену да је статус ћирилице једно од кључних идентитетских питања српске културе, народа и друштва.
Најважнија је свест о значају да се сачува ћирилица
„Не видим разлику између културе и мрког медведа“, констатује Ршумовић и додаје да ће народ штитити језик, али да треба заштитити народ од будаластих закона и прописа који се после не поштују.
Држава креће у бој за спас ћирилице
У предложеном нацрту, достављеном Влади Србије, ћирилица је одређена као матично писмо чија употреба, уз српски језик, обухвата “укупно усмено и писмено општење” државних органа и локалне самоуправе, школа и факултета, штампаних и електронских медија, као и предузећа и установа, док латиница има статус – помоћног писма,
Шта има ЕУ против ћирилице?
„Надам се да они који одлучују, неће подлећи наметању из ЕУ, јер латиница није сада и никада није била српско писмо. Ова коју покушавају да нам наметну је генерички хрватска
Мирослављево јеванђеље најзначајнији ћирилични споменик
За Јевнађељем су трагали и Немци и четници, па је оно скривано на разним местима све до ослобођења Београда
Вукосављевић: Без употребе ћирилице, одрећи ћемо се културног идентитета
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић оценио је у ауторском тексту у „Политици“ да је потребно дефинисати културно језгро српског народа и означити српски културни простор, што је, како каже, задатак Стратегије развоја културе коју је ово министарство припремило за јавну расправу.
Трагом Сарајевске декларације о српском језику
Декларација о заједничком језику, обелодањена 30. марта у Сарајеву, допловила је на таласима широко заснованог и вешто вођеног процеса чији је крајњи циљ брисање и српског имена у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Ти циљеви су у Хрватској у доброј мери остварени
Пипер: Декларација о заједничком језику је намерно недоречена провокација
Он је навео да је назив књижевног језика Срба – српски језик, Бошњака -бошњачкосрпски, а Црногораца – црногорскосрпски. Многи изван Србије се с тим не би сложили, али циљ термина није да се некоме угоди, нити да се неко изазива, него да се ствари назову онаквима какве чињенично јесу – рекао је Пипер
Декларација о ћирилици
Како су вера, односно духовност, језик и писмо основне карактеристике и начело нације, неопходно је донети обавезујући закон о заштити ћириличног писма – српске ћирилице, која је пред нестајањем.
Зашто је у Србији ћирилица мртво слово на папиру
Српско писмо, ћирилица – мртва слова на папиру! Тако би, упозоравају лингвисти, и буквално могло да буде ако се наш однос према овом писму убрзо не промени и ако се врло пажљиво и упорно не буде инсистирало да се користи што је више могуће. То што закон каже када би ћирилица морала да се користи, што ју је Устав заштитио и ставио на високо место, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше.
Почиње акција „Негујмо српски језик”
Прети страшна опасност да се за две-три деценије неко пробуди и схвати да нико не користи ћирилицу
За српски и ћирилицу – са речи на дела
Увек и без компромиса пишимо ћирилицом. Учинимо је видљивом, не скривајмо је и не бежимо од ње. Истакнимо је на таблама са именима наших предузећа и радњи, пишимо ћирилицом рекламе, штампајмо новине и књиге, вратимо је у медије.
Фајгељ: Осам заблуда о ћирилици
Можемо да подсећамо себе и друге да ћирилица није само наше национално благо, већ и благо читавог човечанства. Можемо да преузмемо одговорност и спасемо ћирилицу.
Први српски буквар штампан у Венецији 1597. године
Први српски буквар написао је Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, послије чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више него да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.