Тема: Увести српски језик на факултете?
УВОЂЕЊЕ НОВОГ ПРЕДМЕТА НА ФАКУЛТЕТЕ Сви мисле да га одлично познају, али истраживања показују да је реалност поражавајућа
УВОЂЕЊЕ НОВОГ ПРЕДМЕТА НА ФАКУЛТЕТЕ Сви мисле да га одлично познају, али истраживања показују да је реалност поражавајућа
Каква спрдња аутора „неписмених патриота који можда не знају баш српски језик, али ћирилицу обожавају до имбецилности“ и, коначно, саме ћирилице. Срамотно.
„Током више од четврт века постојања и плодотворне мисионарске делатности, објављено је преко 650 наслова ћириличних књига духовног, историјског и уметничког садржаја. Овај издавач је објавио сабрана дела Петра Првог Петровића Његоша, Петра Другог Петровића Његоша и краља Николе (у овом издању дела краља Николе први пут је објављен његов кратки роман `Деспа` о Јелени Балшић, ћерки кнеза Лазара).
Академска заједница у Србији је затворена у свој „културни, академски свет“, и већ деценијама се бави вегетирањем на српској јавној сцени, вечито наводњавана из српског буџета, и вечито се грејући на сваком политичком сунцу које осване на Балкану
Стратегијом се снажно истиче да су српски језик и ћирилица темељна упоришта српског националног идентитета и да их је као такве неопходно афирмисати и законски заштитити. А та се заштита мора односити на промовисање, очување, неговање и обавезну примену норме стандардног језика – указује Ковачевић.
Може се оправдано поставити питање – да ли РТС не хаје за препоруке министарства, или је залагање министарства само декларативно и служи за стварање привида да се врши борба за очување ћирилице
Вукосављевић је захвалио студентским представницима за овај вид подршке, уз заједничку оцену да је статус ћирилице једно од кључних идентитетских питања српске културе, народа и друштва.
„Не видим разлику између културе и мрког медведа“, констатује Ршумовић и додаје да ће народ штитити језик, али да треба заштитити народ од будаластих закона и прописа који се после не поштују.
У предложеном нацрту, достављеном Влади Србије, ћирилица је одређена као матично писмо чија употреба, уз српски језик, обухвата “укупно усмено и писмено општење” државних органа и локалне самоуправе, школа и факултета, штампаних и електронских медија, као и предузећа и установа, док латиница има статус – помоћног писма,
„Надам се да они који одлучују, неће подлећи наметању из ЕУ, јер латиница није сада и никада није била српско писмо. Ова коју покушавају да нам наметну је генерички хрватска
За Јевнађељем су трагали и Немци и четници, па је оно скривано на разним местима све до ослобођења Београда
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић оценио је у ауторском тексту у „Политици“ да је потребно дефинисати културно језгро српског народа и означити српски културни простор, што је, како каже, задатак Стратегије развоја културе коју је ово министарство припремило за јавну расправу.
Декларација о заједничком језику, обелодањена 30. марта у Сарајеву, допловила је на таласима широко заснованог и вешто вођеног процеса чији је крајњи циљ брисање и српског имена у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Ти циљеви су у Хрватској у доброј мери остварени
Он је навео да је назив књижевног језика Срба – српски језик, Бошњака -бошњачкосрпски, а Црногораца – црногорскосрпски. Многи изван Србије се с тим не би сложили, али циљ термина није да се некоме угоди, нити да се неко изазива, него да се ствари назову онаквима какве чињенично јесу – рекао је Пипер
Како су вера, односно духовност, језик и писмо основне карактеристике и начело нације, неопходно је донети обавезујући закон о заштити ћириличног писма – српске ћирилице, која је пред нестајањем.
Српско писмо, ћирилица – мртва слова на папиру! Тако би, упозоравају лингвисти, и буквално могло да буде ако се наш однос према овом писму убрзо не промени и ако се врло пажљиво и упорно не буде инсистирало да се користи што је више могуће. То што закон каже када би ћирилица морала да се користи, што ју је Устав заштитио и ставио на високо место, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше.
Прети страшна опасност да се за две-три деценије неко пробуди и схвати да нико не користи ћирилицу
Увек и без компромиса пишимо ћирилицом. Учинимо је видљивом, не скривајмо је и не бежимо од ње. Истакнимо је на таблама са именима наших предузећа и радњи, пишимо ћирилицом рекламе, штампајмо новине и књиге, вратимо је у медије.
Можемо да подсећамо себе и друге да ћирилица није само наше национално благо, већ и благо читавог човечанства. Можемо да преузмемо одговорност и спасемо ћирилицу.
Први српски буквар написао је Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, послије чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више него да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.