Репресија није начин да се неко задржи у земљи
Како би спречили одлазак све већег броја младих лекара у иностранство, Министарство здравља ће, у што краћем року након завршетка студија, упућивати младе докторе на специјализацију, уз један услов – да након завршетка специјалистичких студија остану у Србији најмање осам година.
Саговорници Данаса сматрају да ће оваква одлука бити оборена на Уставном суду, јер се никоме не може забранити кретање, као и да било каква репресија није начин да се неко задржи у земљи.
Уместо тога, требало би укинути забрану запошљавања, побољшати услове рада и обезбедити бољи материјални положај запослених у здравству, како би млади стручњаци сами желели да остану у Србији.
Иначе, број лекара који напуштају нашу земљу креће се око 1.000, јер толико лиценци за одлазак годишње издаје Лекарска комора Србије (ЛКС).
Бивша директорка ЛКС Татјана Радосављевић подвлачи да је право на слободно кретање лекара једно од загарантованих права у Европској унији, а да је слобода кретања, уопште, загарантована Уставом Србије, те да никаква забрана у том смислу, не може да буде одржива.
– У време када сам ја специјализирала, имала сам обавезу да останем у тој здравственој установи дупло више година од трајања специјализације. Дакле, ако је она четири године, обавеза би била осам. Уколико је специјализација трајала пет, обавеза остајања је била 10 година. Као што Министарство здравља сада предлаже. Међутим, имала сам и право да здравственој установи исплатим то што су они уложили у мене. Био је то облигациони однос – наглашава Радосављевић.
Она додаје да одлука Министарства здравља неће спречити одлазак лекара у иностранство.
– Не можете их спречити репресијом. Све више младих лекара одлази, не само из материјалних разлога већ и због услова рада и социјалног статуса. Потребно је направити националну стратегију како да се спречи одлив мозгова. Омогућити младим лекарима да отварају ординације опште праксе, да приватна пракса уђе у систем и слично. Постоје начини – закључује Радосављевић.
Истог мишљења је и народни посланик ДС и професор на Медицинском факултету у Нишу, Душан Милисављевић.
– Прво би требало укинути забрану запошљавања у здравству. Младим лекарима омогућити да на транспарентан начин дођу до посла, путем конкурса. И не само лекарима. Данас тек спорадично можемо да чујемо да је нека установа расписала конкурс. То би била гаранција да могу да се запосле на основу својих квалитета, образовања, а не партијске књижице, познанстава или непотизма – указује Милисављевић. Он додаје да би најбољим студентима медицине требало обезбедити посао у неким од клиничких центара у Србији.
Нашој земљи већ годинама уназад недостају педијатри, анестезиолози, радиолози и патолози. Имајући у виду да је плата лекара специјалисте анестезије и реаниматологије, иначе једне од најплаћенијих специјализација у свету, око 67.000 динара (550 евра), а да је тај износ у развијеним земљама вишеструко већи, не чуди због чега млади стручњаци у све већем броју одлазе у иностранство. Најчешћа дестинација је Немачка, где се ради у неупоредиво бољим условима и у организационом и у техничком смислу, а затим Норвешка, где анестезиолог може да заради и до неколико десетина хиљада евра.
(Данас)
