Сваки седми основац у Србији је вуковац, петина је осми разред завршила са свим петицама, а 44 одсто са одличним успехом
На основу општег успеха стиче се утисак да су наставници приликом оцењивања узимали у обзир и неке друге критеријуме, који нису предвиђени правилником и на тај начин били попустљиви и необјективни при процени знања ученика, пише у извештају Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Сваки седми основац у Србији је вуковац, петина је осми разред завршила са свим петицама, а 44 одсто са одличним успехом, показује извештај о резултатима јунске мале матуре. Највећи број Вуковаца је у школским управама Лесковац (21,7 одсто), Ниш (19, 3), Ранилуг (17, 2), и Јагодина (17), а најмањи у ШУ Ваљево, Ужице и Чачак где је сваки десети ђак носилац овог признања, пише Данас.
Иако формални услови за стицање Вукове дипломе нису лако достижни, пракса показује да школе различито тумаче критеријуме за њену доделу. Испада да су се 9. 257 ученика у прошлој генерацији основаца издвојили као изузетни, не само у погледу знања, односно одличног познавања наставних садржаја, већ и у смислу додатног ангажовања вреднованог кроз минимално једно признање или награду.
За стручњаке Завода, пише Данас, оваква статистика не делује реално, на шта указују и резултати вуковаца на завршном испиту. Вуковци су били најуспешнији у математици, а најлошији су урадили комбиновани тест. Највеће просечно постигнуће вуковаца бележи се у Пчињском и Нишком округу, а најмање у Косовско-поморавском и Косовском. На основу одступања по окрузима, може се закључити да је њихово знање доста неуједначено, па у неким окрузима поједини вуковци не достужу ни републички просек, наводи се у анализи.
Стручњаке је изненадио податак да сваки пети ђак има петице из свих предмета. Занимљиво је и да се мали број ученика налази непосрдено испод границе врло доброг и одличног успеха (просек 3, 30 и 3, 40 односно 4, 30 и 4, 40) док значајно већи брј ђака остварује просечан успех 3, 50 и 4, 50. То указује на тенденцију наставника да незаслужено награђују ученике, не би ли „прешли“ у вишу категорију успеха.
На основу општег успеха стиче се утисак да су наставници приликом оцењивања узимали у обзир и неке друге критеријуме, који нису предвиђени правилником и на тај начин били попустљиви и необјективни при процени знања ученика, пише у извештају.
(Данас)
