Вероучитељи у Србији од ове школске године раде по новом наставном плану и програму. Очекује се да стигну нови уџбеници и приручници
ШКОЛЕ у Србији добиле су нове наставне планове и програме за верску наставу, које је недавно потписао Младен Шарчевић, министар просвете. Нови правилник који ће се бавити овим изборним предметом требало би да буде донесен до краја школске године, а као чланове радне групе која ће учествовати у његовој изради у Министарству просвете очекују матичне факултете, представнике традиционалних цркава и верских заједница и стручну јавност.
– У наредних годину дана очекујемо нове уџбенике, приручнике и друга наставна средства који морају да буду припремљени у складу са свим стандардима квалитета, поштујући Закон о уџбеницима – кажу у министарству.
Нове наставне планове добили су Православни катихизис, Католички вјеронаук и Програм словачке евангелистичке цркве. На њихов садржај вероучитељи су имали највише примедби. Процене су да је у свакој школи однос ученика који похађају веронауку и грађанско васпитање пола-пола, мада постоје образовне установе у којима се из године у годину све већи број основаца, али и средњошколаца, опредељује за учење о вери.
Примера ради, у београдској ОШ “Дринка Павловић”, која се налази у строгом центру престонице, када је 2001. године уведена веронаука, свега петина ђака ишла је на часове. Сада су морали да запосле још једног вероучитеља, јер досадашњи не може да изађе у сусрет свим заинтересованим ученицима. Наиме, верску наставу у овој школској години похађа 65 одсто ученика.
Нови правилник требало би да регулише и ко ће моћи да држи часове, да се не би као до сада дешавало да се због недостатка кадрова запошљавају вероучитељи без адекватне стручне спреме. У Министарству просвете наглашавају да ће, овог пута, инсистирати на школованим наставницима.
Истраживање из 2014. било је један од основа промена у програмима. Према мишљењу наставника Православног катихизиса, програми овог предмета имају веома неуједначен квалитет. Што су ученици млађи, квалитет програма се више доводи у питање. Највише замерки било је на примереност тема, садржаја и начина рада у односу на узраст ученика, што се одражавало на пад мотивације, посебно млађих ученика. Програми за средњу школу у целини су боље процењени. Што се тиче Католичког вјеронаука, програми су углавном добри, али постоје теме које су неинтересантне ученицима, или су претешке за одређени узраст.
– Када су у питању програми за средњу школу, потребно је да се одобри целовит програм за трогодишње школе, будући да ови ученици остају ускраћени за садржаје из четврте године – оцена је наставника.
БОЉА ПРОМОЦИЈА ПРЕДМЕТА
ОД надлежних институција вероучитељи очекују различите врсте помоћи, као што су помоћ у промоцији предмета, да обезбеде стручну и финансијску помоћ за програме стручног усавршавања и да утичу на квалитет уџбеника. Многи сматрају да верска настава треба да буде посебан предмет који ће се изучавати током целог школовања.
(„Новости“)
