САОПШТЕЊЕ СИНДИКАТА РАДНИКА У ПРОСВЕТИ СРБИЈЕ
Министар дугује ПКУ синдикатима још од Савиндана!
Прошло је још седам дана у штрајку просветних радника, а Министарство просвете ћути. Синдикат радника у просвети Србије позива министра просвете Срђана Вербића да се дозове памети и понуди СРПС-у и УСПРС-у потписивање Посебног колективног уговора.
Министар просвете, још од 27. јануара, крши закон, уцењујући синдикате у штрајку изласком из штрајка, иако му је Влада РС тада наложила да потпише договорени ПКУ са свим репрезентативним синдикатима просвете.
Министар да понуди потписивање ПКУ, или преговора више неће бити!
Уколико министар и даље не поступи по налогу Владе РС, СРПС ће прекинути сваке преговоре са Министарством просвете.
СРПС ће своје право тражити свим правним средствима, укључујући и тужбе и кривичне пријаве.
О прекиду штрајка нема ни говора!
О прекиду штрајка за сада нема ни говора, већ се размишља о даљој радикализацији штрајка. Одлуку о томе СРПС ће донети почетком идуће недеље.
Nekad, koliko god se trudio, čovek ne može da se dozove pameti. Razlozi mogu biti mnogobrojni, uključujući i nedostatak iste. Ali, zašto gubimo vreme sa takvim ljudima? Mi treba da igramo svoju igru, kao što on igra svoju („…vratiće se oduzete pare, kada profesori nadoknade časove…“, na to mogu samo reći…ma ‘ajde molim te, pa nismo mi suncokreti). Zbog ovakvog njegovog ciničnog stava, treba mu pokazati šta će se desiti, ako se svako bude držao prava i zakona doslovce. Naše je, kao što sam rekao,da nastavimo svoju igru, svesni svega što nam takvi mali ljudi mogu podmetnuti (u vidu pretnji, oduzimanja od plate itd.), da radikalizujemo, pa nek oni gledaju šta će sa učenicima i školskom godinom. Mi nismo hteli „preko dece“ da rešavamo naše probleme, ali saterali su nas u ćošak i drugog izlaza nemamo, hteli mi to ili ne.Ako neko „ne želi preko dece“, taj je podložan propagandi ministra i kompanije oko njega (suncokret), jer ne shvata, da nas oni tim ucenjuju u moralnom smislu. Svaki put kada se štrajkuje je na štetu dece (u filozofskom smislu), ako pri tome gledamo samo i isključivo skraćenje od 15 minuta. Međutim, interes dece se ne gleda samo kroz tih 15 minuta.
Na kraju, nije lako pregovarati sa nekim, kojeg kad gledate, pravi takve grimase, da ne znate da li ima stomačne probleme ili mu je to prosto takvo stanje od rođenja. Nekako me podseća na onog „vođu sindikata“ sa, čini mi se, Poljoprivrednog fakulteta.